Да се не заборавиЗанимљивости

ЖАНКА СТОКИЋ: ПРВА „ГОСПОЂА МИНИСТАРКАˮ

Апстракт: Живана Жанка Стокић, првакиња Народног позоришта у Београду, убраја се међу великане српског глумишта. Била је прва Госпођа министарка, а многи су сматрали да је Нушић овај комад написао управо за њу. Овај рад садржи кратку биографију Жанке Стокић, која поред професионалних сегмената, садржи и податке о њеном приватном животу.

Кључне речи: Жанка Стокић, Госпођа министарка, Народно позориште, Београд

Живана Жанка Стокић, првакиња Народног позоришта у Београду и најпознатија Госпођа министарка, рођена је 24. јануара 1887. године у селу Раброву у пожаревачком округу. Њено детињство, рана младост па и сам пут ка „даскама које живот значеˮ нису били једноставни. Врло брзо остала је сироче. После очеве смрти, мајка Јулка се брзо преудала за једног сеоског попа, али ни она није дуго поживела. Бригу о Жанки преузео је њен ујак, те се преселила у Зајечар, град који ју је повезао са глумом. Недуго после њене селидбе, Зајечар је посетила чувена позоришна дружина Синђелић, у коју се Жанка кришом пријавила. Добила је малу улогу, али њен ангажман није дуго потрајао – ујак ју је силом вратио кући. После неколико месеци, са само четрнаест година, ујак ју је удао за једног зајечарског кројача. Брак у који је Жанка ступила веома млада није дуго потрајао, свега шест месеци. Незадовољна браком, искористила је посету путујућег позоришта под управом Љубомира Рајчића Чврге и по други пут побегла у позоришну трупу. У Рајчићеву групу ступила је 1902. године, овога пута уз одобрење ујака. Пошто није имала искуства, у оквиру ансамбла, прала је рубље глумцима да би убрзо добила прилику да замени једну од болесних глумица. Том приликом Жанка је добила улогу собарице у комаду Брачна срећа А. Валабрега и на тај начин започела своју глумачку каријеру.

Жанка је 1903–1911. године била члан више позоришних трупа, да би 5. септембра 1911. године постала члан Народног позоришта у Београду. Четири године касније постала је члан Повлашћеног путујућег позоришта Трифковић. Ипак, 1918. године поново се вратила у Народно позориште чији је члан остала све до 1944. године. Познаваоци позоришта тврде да је имала способност да тумачи више глумачких фахова и да ју је управо та карактеристика разликовала од осталих глумица. Готово истовремено, љубитељи позоришта могли су је видети у улози комичне патријархалне жене, сеоске намигуше, страсне заводнице, покондиране Феме или чувене министарке Живке. Своју најзапаженију улогу, министарке Живке, први пут је одиграла 1929. године. До 1937. године, само у оквиру репертоара Народног позоришта, Београђани су у овој улози имали прилику да је виде чак сто пута, што је за ондашње прилике превазилазило све рекорде. Многи су тврдили, па и сам Нушић, да је Жанка била једина глумица која је била у стању да донесе ту улогу на прави начин.

Бранислав Нушић и Жанка Стокић на проби Госпође министарке 1929. године

Бранислав Нушић и Жанка Стокић на проби Госпође министарке 1929. године

Жанка Стокић била је једна од ретких жена тадашњег Београда која се усуђивала да многе зоре дочека у кафанама Скадарлије. Имала је две особите страсти, кучиће и покер. Београђани су тврдили да је Београд више волео њу него она њега. Ова Нушићева љубимица била је способна да својим смехом и анегдотама увесељава све присутне, где год да се нађе, па тако без ње није могао да прође ни један важан догађај. Без обзира на популарност коју је стекла, како својим улогама, тако и самим својим карактером, није била поштеђена послератних акција Суда части НОФ Народног позоришта. По ослобођењу, оптужена је за сарадњу са Немцима, због наступања у  позориштима Весељаци и Централа за хумор, која су била под директном управом окупатора. Притворена је 18. новмбра 1944. године на сам дан формирања нове управе НП. У истражном затвору била је до 5. јануара 1945. године када је као тежак шећерни болесник пуштена кући. Жанки Стокић суђено је 3. фебруара 1945. године. Осуђена је на забрану јавног рада и губитак националне части на осам година. Према одлуци Окружног суда у Београду, рехабилитована је 2009. године.

Жанка Стокић преминула је 21. јула 1947. године у Београду. Сахрањена је скромно, према сопственој жељи, на Топчидерском брду. Њена служавка 1948. године подигла јој је споменик на ком је уклесано Својој племенитој газдарици Жанки, подиже овај споменик благодарна Магда.

ПИШЕ: Мср историчар Мирјана Варничић

Библиографија:

  • Боривоје С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба, књига 3, Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 2016.
  • Боро Мајданац, Позориште у окупираној Србији, Удружење драмских уметника Србије, Београд 2010.
  • Боривоје С. Стојковић, Великани српског позоришта, Жанка Стокић, Српска књижевна задруга, Београд, 1983, 193–221.
  • А. Херенда, Страсти г-ђе Стокић, Време, 1.1932.
  • М. Предић, Г-ђа Жанка Стокић као драмска уметница, Политика, 8.3.1927.
  • А. Херенда, Љубав која је г-ђу Стокић довела на позоришне даске, Време, 18.2.1927.
  • А. Херенда, Разговор са г-ђом Стокић о љубави, о мушкарцима, о женама и о свачему, Време, 2. 3. 1927.

Фотографије преузете са сајта Народног позоришта: http://www.narodnopozoriste.rs/

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

11060166_590192934451411_3632436396348520643_n
Претходни чланак

Умро је маестро Душан Миладиновић

Наредни чланак

Рођен је театролог и новинар Боривоје Бора Глишић