Производња пива у Зајечару једна је од најстаријих у Србији: прва ручна пивара браће Лаловић почела је да ради 1873. године. У извештају начелника среза из 1875. године који је упућен министру унутрашњих дела Србије пише: „Прошле године пивар овдашњи произвео је 2000 акова пива, које се у самом народу знатно троши”. Ово је први писани траг о производњи пива у Зајечару.

Међутим, преломни догађај за развој пиварства везан је за 1895. годину када је почела с радом акционарска фабрике пива „7. септембар”. У акционарском друштву било је укупно 59 акционара и то 53 из Зајечара и 6 из Београда. Занимљиво је да је од оснивања до гашења Друштва основни капитал остао исти, нове акције уопште нису издаване.

Период од 1910. до 1921. године обележила је технолошка револуција, будући да је набавком мање парне машине и генератора за струју избачен ручни начин производње. За време Другог светског рата пивара је производила скоро све време, иако је била у поседу Немаца. До прекида је дошло је 6. септембра 1944. када су почеле борбе за ослобођење града. Повлачећи се, немачка војска је опљачкала све залихе у количини од 313 хектолитара пива. Нормалан рад успостављен је јуна 1945. године – од тада до данас није било ниједног прекида у производњи.

Пиво Зајецарско некада

Пиво реклама

Период рада пиваре од 1965. до 1971. године обележила су највећа и најзначајнија улагања у модернизацију и проширење капацитета. Године 1970. завршени су радови на изградњи нове флашаре, а 25. априла 1971. године почела је да ради прва аутоматска линија за отакање пива капацитета 32.000 боца на час. С почетком процеса приватизације, фабрика постаје део Анадолу Ефес групе, а од 2008. године послује унутар Хеинекен групе, једне од водећих светских пивских индустрија.

Поред савремене технологије, умећа и традиције који су уткани у производњу Зајечарског пива, зналци кажу да његов посебан укус потиче од добре зајечарске воде, која у пунионицу стиже из бунара са 170 метара дубине. ¹