АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

ВУКАШИН (1366–1371)

Историјски извори немају скоро никаквих података о Вукашиновој личности. По ономе што се зна о његовом раду, изгледа да је био човек од акције и да је добро и реално гледао на ствари.

Веран сарадник Душану до смрти, Вукашин је остао веран и његовом сину и наследнику, док није дошао до уверења да је овај потпуно неспособан да одговори тешкој владалачкој дужности. Онда је он предузео кораке да спасава од пропасти расула и анархије бар оне земље којима је он сâм управљао. Изгледа да се са тиме сагласио и сам Урош, и да се Вукашин прогласио краљем у договору и са пристанком Урошевим. Али, сматрало се да је тај Вукашинов акт управљен директно против Уроша, и у народу се после причало како је Вукашин не само отео Урошу круну и престо него и да га је убио.

Тежња да утврди и можда да прошири своју власт довела је Вукашина у сукоб са династима у његовом суседству. Он се таман спремао на рат са њима када је добио од свога брата Угљеше, који је, изгледа, најтачније оценио опасност што је запретила од Турака и најозбиљније радио на томе да је сузбије, позив да му дође у помоћ против Турака. Вукашин је, како се по свему види, такође правилно оценио велику опасност, која је претила целом српском народу и свим српским земљама од стране новог завојевача, па је похитао са свом својом војском брату у помоћ.

У великој и крвавој Бици на Марици, 26. септембра 1371. године, у којој је за векове решена судбина не само јужних српских земаља и српског народа него, може се рећи, и целог Балканског полуострва, нашли су свој гроб и Вукашин и његов брат Угљеша.

Вукашин је остао у народној традицији у веома рђавој успомени као први и најглавнији рушилац државног јединства и убица последњег српског цара. Али историја не може да потврди тај неповољан суд о Вукашину. Напротив, изгледа да је Вукашин добро оценио тешку ситуацију у којој се у то доба српска држава налазила, да је сасвим правилно схватио опасност која је претила српском народу од Турака и да је озбиљно и енергично радио да поправи зло стање и сузбије турску опасност. Што у томе није успео, наравно, није његова кривица.

Станоје Станојевић

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 61–63.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

antonije_marinkovic
Претходни чланак

Рођен је књижевник Антоније Маринковић

Predrag Bajccetich, reditelj
foto T. Janjich
Наредни чланак

Рођен је редитељ и профеор Предраг Бајчетић