АктуелностиНа данашњи дан

Вожена је Међународна трка око Калемегдана

На данашњи дан, 3. септембра 1939. године, у част рођендана младог краља Петра II Карађорђевића, у организацији Аутомобилског клуба Краљевине Југославије и листа Политика, одржане су прве београдске Међународне аутомобилске и мотоциклистичке трке око Калемегдана, а испоставиће се и последње.

Вожено је пет мотоциклистичких и четири аутомобилске, а најатрактивнија је била трка „гран при“ аутомобила, претеча данашње Формуле 1, у којој су учествовали неки од највећих возача тог времена.

Трке су најављиване широм Југославије, а у понуди су биле и повластице Министарства саобраћаја за путовање у Београд на дан одржавања. Тако је у граду од око 360 000 становника, тога дана трке пратило отприлике 75.000 гледалаца.

Прашина се дигла већ на првом тренингу, последњег дана августа, када су се многи Београђани препали од буке, али и  животиње из зоолошког врта, па су морале да буду пребачене у лагуме испод Ташмајдана док се трке не заврше.

На другом тренингу, 1. септембра, прочуло се да су Немци напали Пољску, што је унело нервозу међу такмичаре, али и довело до отказивања учешћа тркача из Француске и Мађара Вилхајма.

Тако су се на старту тог сунчаног и топлог, трећег септембарског дана нашле екипе Мерцедес-Бенца, са европским прваком Херманом Лангом и Манфредом фон Браухичем и Ауто Униона са Тациом Нуволаријем и Херманом Милером, док је пети учесник био наш представник Бошко Миленковић у десетак година старом, и једва поправљеном „бугатију 51“.

Старт и циљ су били у данашњој улици Тадеуша Кошћушка, код хотела Српска круна, данашње Библиотеке града Београда.

Стаза је била дугачка 2 974 метра у смеру ка Душановој улици, па даље поред Завода за израду војне одеће, касније Бека, мимо куле Небојша, па у врх Карађорђеве улице, а онда се оштром кривином и успоном поред зграде амбасаде Француске стизало до циља.

Возило се педесет кругова, а посебно атрактиван је био део пред циљем, на ком су гледаоци могли да уживају у лету аутомобила, који су због наглог престанка успона овде били у ваздуху и по десетак метара.

Победио је Тацио Нуволари, други је био фон Браухич, трећи Милер, док је Миленковић био четврти.

Ланг је одустао, пошто му је камен избачен из точкова другог аутомобила разбио наочаре. Додела награда је обављена на свечаном пријему у просторијама Ауто-клуба, данашњег Клуба књижевника, чији је председник био др Велизар Јанковић.

Рат који је тих дана почео, утицао је како на то да се наредних седам година трке у „гран при“ такмичењу не одржавају, а у Београду тог ранга, никада више, тако и на судбине организатора и јединог нашег учесника.

Јанковић је после рата одлежао три године у затвору у Сремској Митровици због сарадње са Немачком и организовања трке уз учешће њихових фирми и возача, а Бошко Миленковић, који је у бомбардовању изгубио читав свој иметак, после рата је радио као возач тролејбуса у ГСП Београд, и живот завршио самоубиством 1955. године.

Ради поређења са данашњим аутомобилима, занимљиво је споменути да је на тој трци око Калемегдана најбржи круг извезао фон Браухич за 74 секунде, просечном брзином од 134 километара на сат, док су он и Нуволари код куле Небојша достизали чак 225 километара на сат.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1869. године рођен је српски археолог и академик Милоје Васић;
1903. године рођен је књижевник Ристо Ратковић;
1921. године рођен је редитељ, стрип аутор и сценариста Живорад Жика Митровић;
1931. године краљ Југославије Александар I Карађорђевић прогласио је Октроисани устав;
1937. године рођен је новинар Драган Бабић;
1939. године рођен је архитекта, графички дизајнер и издавач Слободан Машић;
1939. године Велика Британија и Француска објавиле су рат Немачкој;
2010. године умро је глумац Мирослав Бијелић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

800px-Бранислав_Нушић_у_свечаном_оделу_са_одликовањима
Претходни чланак

БРАНИСЛАВ НУШИЋ О ПРОПАСТИ СВЕТА

Miloš_Obilić,_by_Aleksandar_Dobrić,_1861
Наредни чланак

СВЕТЛИ ОБРАЗ МИЛОША ОБИЛИЋА