АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

Влахо Буковац: ПОРТРЕТ КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ ОБРЕНОВИЋ

Према подацима из Буковчеве аутобиографије (Moj život, 1918, 100), краљица Наталија је поручила репрезентативан портрет од Буковца видевши портрет сина маршала Константиновића, којег је сликар портретисао у Паризу 1881. године. У време када доживљава огромну популарност у Паризу са сликом Велика Иза, Буковац прима позив са Двора из Београда да портретише краљицу Наталију и престолонаследника Александра. Уместо конвенционалног портрета у краљевском орнату, краљица Наталија се определила за белу балску хаљину, што је Буковцу дало простора да изведе виртуозне, ефектне сликарске партије, као и да у контрасту тамне позадине и светлих планова истакне лепоту и мекоћу свиле, тила, крзна, тафта и сликане пути краљице.

Краљица Наталија и читав Двор били су врло благонаклони према Буковцу, што је допринело да се уметник за све време боравка у Београду осећао пријатно и опуштено. Занимљиво је сведочење самог сликара о успеху краљичиног портрета на Двору, где, између осталог, каже да „… pohvalama – osoblju sa kraljeve strane – nije bilo kraja. Dvorski maršal Konstantinović, gorostas, zgrabio me i kao dijete podigao u naručaj, pa me u lice cjelivao. To mi se prvi put u životu dogodilo (Moj život, 1918, 104). Буковац је желео да портрет краљице Наталије изложи већ на првом предстојећем париском Салону, али за то није добио дозволу Двора. Имајући у виду да је већину својих портретских поруџбина сигнирао и датирао, помало је необично да је овај репрезентативни портрет остао несигниран и недатиран. Могуће да је услед оштећења претрпљених током Првог светског рата и рестаурације из 1925. слика скраћена неколико сантиметара са десне стране, те да је том приликом и сигнатура грешком избрисана.

За овај портрет Буковац је одликован Орденом таковског крста V степена, који се данас чува у уметниковом легату – Кући Буковац у Цавтату.

 

ЛИТЕРАТУРА: Moj život 1918, 99–104; Кусовац 1987, 32, кат. 161 (репродуковано); Kružić-Uchytil 1988, kat. 14 (репродуковано); Kružić-Uchytil 2005, 200–201 (са репродукцијама), kat. 139; Petrović, in: Miljković et. аl. 2009, 81, cat. 18 (репродуковано).

ИЗЛАГАНО: Стална поставка у Народном музеју од 1936. до 2003. године; Сликарство и кипарство народа Југославије XIX и XX вијека, Београд–Загреб–Љубљана–Москва–Лењинград–Праг–Варшава 1946–1948 (покретна изложба); Загреб 1988–1989 (Retrospektiva Vlaha Bukovca, Umjetnički paviljon Zagreb); Букурешт 2009 (Un secol de pictură sârbă 1850–1950, Muzeul Naţional de Artă al României).

 

Преузето из: Петар Петровић, Сликар Влахо Буковац [1855–1922], фотографије Вељко Илић, Народни музеј, Београд, 2014, стр. 24.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Mica-Uzelac
Претходни чланак

Умро је сликар Милан Мића Узелац

glumac-gordan-kicic-sp
Наредни чланак

Рођен је глумац Гордан Кичић