(1922), уље на платну, 115 × 85 cm

Иако нарушеног здравља и прилично под утиском лоших критика своје последње изложбе у Прагу, одржане крајем 1921, Буковац ипак почетком 1922. долази у Београд да би решио питање свог коначног пресељења у домовину и да том приликом портретише будућег краља Александра Карађорђевића.

То ће бити четврти пут како Буковац долази у Београд да би портретисао једног српског владара. Током два месеца боравка у Београду завршава портрет. Заједно са Марком Царем дорађује рукопис своје аутобиографије, коју Српска књижевна задруга постхумно објављује 1925.

Међутим, не успева код надлежних у Министарству просвете да реши питање свог коначног пресељења у Цавтат и Дубровник. У међувремену, Марко Цар врло похвално коментарише у штампи нови Буковчев портрет краља Александра. Овај портрет је заправо био уметников претпоследњи рад јер убрзо по доласку из Београда умире од мождане капи – 23. априла 1922. године у Прагу.

Према наводу из литературе (Kružić-Uchytil 2005, 427, kat. 1089), портрет је првобитно био намењен Покрајинском намесништву у Љубљани, а Министарство просвете Краљевине СХС га је 1926. уступило Народном музеју.

ЛИТЕРАТУРА: Марко Цар, „Буковчев Краљ”, Политика, бр. 4970, Београд 1922; American Art News, New York, Saturday, June 17, 1922, 6 (портрет се помиње у некрологу Буковцу); Кусовац 1987, 34, кат. 178 (репродуковано); Kružić-Uchytil 2005, 155, 427, kat. 1089.

ИЗЛАГАНО: Галерија САНУ, 2004 (Прво београдско певачко друштво – 150 година).

Преузето из: Петар Петровић, Сликар Влахо Буковац [1855–1922], фотографије Вељко Илић, Народни музеј, Београд, 2014, стр. 67.