Кафана се налазила у Карађорђевој улици у близини ћумурукане. Под овим називом у градске књиге уведена је давне 1860.

Неколико година носила је име и по власнику Ђорђу Аћимовићу Лончару. Као закупац кафане од 1859. помиње се Риста Аврамовић.

Ипак, битан податак је да је кафана отворена 1830. Хроничари су забележили да је, уз салу за јело и пиће, кафана имала и седам соба за преноћиште, четири кухиње и два подрума.

О овој кафани писао је и славни комедиограф Бранислав Нушић. Управо из његових текстова се сазнаје да је у ову кафану донет, међу првима, сто за билијар у Београду.

Нестор Летописац написао је да се ова кафана звала и Аћимова кафана. Занимљив је и податак који доносе Сербске новине 1843 ‒ у њој је, уз присуство виђеније српске господе, организована свечаност и весеље-бал у част повратка на престо Александра Карађорђевића.

Видоје Голубовић

Извор: Голубовић 2019: Видоје Голубовић, Механе и кафане старог Београда, Београд: „Лагуна”, стр. 141.