AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiNa današnji dan

VLADIKA VASILIJE (1750‒1766)

 

Vladika Vasilije je veoma zanimljiva ličnost u našoj istoriji. Neobično živ i energičan, nemiran, ambiciozan i sebičan, Vasilije je u svojoj prirodi i u svome radu imao mnogo protivrečnosti. U radu za sebe i za svoju državu Vasilije nije imao skrupula i nije birao sredstva. Kad mu je trebalo, on se nije žalio ni prevare ni laži ni falsifikata. Ali mora se priznati da on ta nedozvoljena sredstva nije upotrebljavao uvek samo u svoju ličnu nego većinom i u korist svoje zemlje i svoga naroda. Uostalom, pri oceni Vasilijevog rada treba uvek imati na umu prilike i sredinu u kojoj je on radio, te da se onda razni postupci, zbog kojih se Vasilije osuđuje, nisu merili merilom kojim se mere u današnje vreme.

U čežnji za vlašću Vasilije se lako istakao ispred vladike Save i potisnuo ga je potpuno u pozadinu. Ubrzo je dobio jak uticaj ne samo na narod u Crnoj Gori nego i na Srbe u Turskoj. Razvio je svuda, gde god je mogao dospeti, direktno ili indirektno, neobično živ rad. U Rusiji je, za vreme svog bavljenja tamo, uhvatio jake veze i stekao ugleda i poverenja.

U protivnosti sa radom vladike Save odmah je Vasilije postao agresivan u svim pravcima. Nemiran i ambiciozan, on je znao da ulije u Crnogorce uverenje da su oni samostalan i slobodan narod i da je Crna Gora uvek bila nezavisna. Učinio je da Crna Gora odbije Turcima plaćanje traženog danka i kad su Turci zbog toga napali Crnu Goru, uspeo je da ih suzbije.

Vasilije se brinuo i za prosvetu i radio je na otvaranju škola u Crnoj Gori. U Rusiji je napisao istoriju Crne Gore, opis sa istorijskog gledišta nekritičan i bez vrednosti, ali neobično važan sa političkog gledišta, jer je njime najviše raširena misao o nezavisnosti Crne Gore.

Sem toga, vrlo energično je radio Vasilije da suzbije među crnogorskim plemenima razdor, koji je slabio snagu države i naroda, i spolja i iznutra.

Uopšte se može reći da je Vasilije imao široku koncepciju i veće poglede na državni rad i život.

Sav Vasilijev rad, mada je osenčen ponekim nesimpatičnim crtama u njegovom karakteru, bio je za Crnogorce neobično koristan, i Crna Gora pod njim učinila je u svom političkom vaspitanju i u borbi za emnacipaciju od Turske znatan korak unapred.

 

Stanoje Stanojević

IZVOR: Stanojević 2013: Stanoje Stanojević, Svi srpski vladari : biografije srpskih (sa crnogorskim i bosanskim) i pregled hrvatskih vladara, Beograd: „Otvorena knjiga”, str. 121‒122.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

SretenStojanovic
Prethodni članak

Rođen je vajar i akademik Sreten Stojanović

1-Sveti-Sava-i-Sveti-SimeonKraljeva-crkva
Naredni članak

RASTKO NEMANJIĆ: O OCU I SINU