АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиНа данашњи дан

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ (1750‒1766)

 

Владика Василије је веома занимљива личност у нашој историји. Необично жив и енергичан, немиран, амбициозан и себичан, Василије је у својој природи и у своме раду имао много противречности. У раду за себе и за своју државу Василије није имао скрупула и није бирао средства. Кад му је требало, он се није жалио ни преваре ни лажи ни фалсификата. Али мора се признати да он та недозвољена средства није употребљавао увек само у своју личну него већином и у корист своје земље и свога народа. Уосталом, при оцени Василијевог рада треба увек имати на уму прилике и средину у којој је он радио, те да се онда разни поступци, због којих се Василије осуђује, нису мерили мерилом којим се мере у данашње време.

У чежњи за влашћу Василије се лако истакао испред владике Саве и потиснуо га је потпуно у позадину. Убрзо је добио јак утицај не само на народ у Црној Гори него и на Србе у Турској. Развио је свуда, где год је могао доспети, директно или индиректно, необично жив рад. У Русији је, за време свог бављења тамо, ухватио јаке везе и стекао угледа и поверења.

У противности са радом владике Саве одмах је Василије постао агресиван у свим правцима. Немиран и амбициозан, он је знао да улије у Црногорце уверење да су они самосталан и слободан народ и да је Црна Гора увек била независна. Учинио је да Црна Гора одбије Турцима плаћање траженог данка и кад су Турци због тога напали Црну Гору, успео је да их сузбије.

Василије се бринуо и за просвету и радио је на отварању школа у Црној Гори. У Русији је написао историју Црне Горе, опис са историјског гледишта некритичан и без вредности, али необично важан са политичког гледишта, јер је њиме највише раширена мисао о независности Црне Горе.

Сем тога, врло енергично је радио Василије да сузбије међу црногорским племенима раздор, који је слабио снагу државе и народа, и споља и изнутра.

Уопште се може рећи да је Василије имао широку концепцију и веће погледе на државни рад и живот.

Сав Василијев рад, мада је осенчен понеким несимпатичним цртама у његовом карактеру, био је за Црногорце необично користан, и Црна Гора под њим учинила је у свом политичком васпитању и у борби за емнаципацију од Турске знатан корак унапред.

 

Станоје Станојевић

ИЗВОР: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 121‒122.

Print Friendly, PDF & Email
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

SretenStojanovic
Претходни чланак

Рођен је вајар и академик Сретен Стојановић

1-Sveti-Sava-i-Sveti-SimeonKraljeva-crkva
Наредни чланак

РАСТКО НЕМАЊИЋ: О ОЦУ И СИНУ