Турци су покорили Црну Гору крајем XV века. Од краја XVII века почео је, међутим, у Црној Гори, под управом црногорских владика, систематски рад на еманципацији од турске власти. У почетку су се Црногорци у томе раду ослањали на Млетачку републику, која је због својих територија у приморју била готово стално у сукобу са Турском. Ускоро после тога, од почетка XVIII века, почели су Црногорци упирати очи у Русију, прогласили је за свога покровитеља и тражили од ње стално у борби против Турака, а и иначе, моралне а још више материјалне помоћи и потпоре.

Смишљен и систематски рад на еманципацији Црне Горе од Турске почео је владика Висаријон за време великих ратова на Балкану у претпоследњој и последњој десетини XVII века. Али рад у томе правцу, и споља и у самој земљи, необично енергично и вешто развио је владика Данило, који се може сматрати за првог владара обновљене српске државе у Црној Гори.

Данило је био даровит, енергичан, окретан, добар организатор. Вешто лавирајући међу Турцима и Млечићима, он је утврђивао своју власт у земљи, радио да измири и групише завађена братства и племена, хватао је везе и са Аустријом и са Русијом и са православним становништвом у Турској. Цео тај рад имао је један циљ: да се еманципује и ослободи од Турака. У остварењу тога циља он је, наравно, гледао и своју личну корист, и често је није делио од опште.

Данило је видео да је немогуће постићи ослобођење догод се Турци у самој Црној Гори ослањају на потучерњаке, чији се број у то доба био знатно умножио. Због тога је он прегао да истреби потурице у Црној Гори. То му је, после великог труда и напора, и пошло за руком, и то унутрашње ослобођење Црне Горе било је претеча и спољног ослобођења.

У борби за унутрашњу слободу и у борби вођеној у савезу са Русијом против Турске, Црногорци су добили самопоуздања и свест о слободи хватала је све више корена. Русија је, истина, при склапању мира са Турцима оставила Црну Гору, те су Турци ударили на Црну Гору и прегазили је, али више нису могли да је одрже у покорности. Требало је, истина, да прође још много времена и да се пролије још много крви док је Црна Гора, и фактички и формално, дошла до своје слободе. Сигурне основе у томе правцу положио је својим смишљеним, вештим и енергичним радом, и у спољњој и у унутрашњој политици, владика Данило.

Станоје Станојевић

ИЗВОР: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 116‒118.