AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

VASKRS U RADU

Ukorenjeni smo u nečem oko stvaranja; bez

stvaranja nema korena; samo je onaj ukorenjen

ko stvara. Stvaranje dakle treba saznati

Stvaranje, o Gospode, hteo bih da saznam.

Braočana, Upaniliad

 

Htelo bi nam se da svu našu novu i mladu nacionalnu sreću ovim stihovima zakitimo.

Radi da stvoriš, stvaraj da imaš koren.

I kao što je taj tekst jasan i dubok kao reč biblije, tako je sve naše preporođenje i jačanje jasno i duboko kao starozavetno proročanstvo.

Linije našeg života se razmakle. Ne treba više na tuđem suncu da se grejemo i beli dan u tuđini da tražimo. Sav današnji naš život je stvaranje. Nema ni jednog čoveka koji bi bio van današnje svečane ozbiljnosti, koji bi bio sitan u vremenu borbe i ciljeva, koji bi bio tup pred mračnom zagonetkom koja još nije sasvim prestala za srce da nas grize, i koji bi profanisao zaveru na smrt ili oslobođenje koja još nije potpuno izvršena.

Nema ni jednog čoveka koji bi mislio na sitnu sreću i korist što ne prelazi kućnji prag, koji bi imao zaparloženi ropski mentalitet zapostavljenoga i maloga, koji bi imao uverenje da se visokim principima približuje radeći po niskim principima, i koji bi mislio da je načelo samo reč, a dužnost da počinje tek od drugih ljudi.

U našem narodu nema više takvih ljudi! Ko to tvrdi, govori neistinu; ko se na to zakune, mi ga optužujemo!

Problem o pravoj slobodi rešen je, i ulazi se u nacionalni i racionalni rad koji će nas sasvim istrgnuti iz mračnog determinizma, i naučiti nas da u svakom pokretu ruke naše bude samo gest odbrane i života.

Mi sada idemo u susret onim tihim velikim radostima koje imaju nacionalnu savest i kao osećaj i kao nauku, i naš javni život i naša nacionalna produktivnost neće nikad više biti grupa ceremonija i dvoličnost kineskih mandarina.

Ovogodišnji je Vaskrs nama pravi vaskrs. Kako su daleko i kako su mrtva ona vremena kad smo se, kao šetalica u bezvazdušnom prostoru, klatili od danas do sutra, od jedne bagatele do druge, bez pravog kontakta sa spoljašnjom atmosferom, bez prave reakcije na jauke i sramote nama bliskog sveta.

Sve smo to pokajali i popravili, i dug stotinu puta platili. Današnja generacija vidi veze događaja i sudbina, i zna svoje dužnosti i zadatke. Nikad se nije, tako kao sad, osećalo da jezik nije samo reč nego i volja, i da običaj i moral narodni nije demodirana olupina, već svetinja koja živi i život drži.

Svaki čovek današnjeg pokoljenja stvaraće i imaće koren. Naše pobede su mu dale prkosnu životnu filozofiju da čovek i bez lestvica može gore da može prekoračiti svoje srce, da može preko svoje glave u vis.

A tek narod! Naš veliki, hrabri, dobri narod! Narod koji je pokazao da može ne samo prekoračiti, nego i gaziti srca, da može žrtvovati ne jednu nego mnogo glava, kako će tek ceo taj narod moći da bude i bez tuđih i bez svojih lestvica.

Stvarati i imati koren! Združiti se u ime jednog imena: rada!

(1913)

Isidora Sekulić

Izvor: Sekulić 1966: Isidora Sekulić, Vaskrs u radu, u: Služba, knj. 12, Sabrana dela Isidore Sekulić, Novi Sad: Matica srpska, 129–131.

NAPOMENA: Navodimo originalni tekst, bez korektorskih intervencija.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

kuic
Prethodni članak

Umrla je književnica, filolog i akademik Ranka Kuić

Jakov_nenadovic
Naredni članak

JAKOV NENADOVIĆ – PREKI I OSVETOLJUBIVI ČELNIK SOVJETA