АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

ВАСКРС У РАДУ

Укорењени смо у нечем око стварања; без

стварања нема корена; само је онај укорењен

ко ствара. Стварање дакле треба сазнати

Стварање, о Господе, хтео бих да сазнам.

Браочана, Упанилиад

 

Хтело би нам се да сву нашу нову и младу националну срећу овим стиховима закитимо.

Ради да створиш, стварај да имаш корен.

И као што је тај текст јасан и дубок као реч библије, тако је све наше препорођење и јачање јасно и дубоко као старозаветно пророчанство.

Линије нашег живота се размакле. Не треба више на туђем сунцу да се грејемо и бели дан у туђини да тражимо. Сав данашњи наш живот је стварање. Нема ни једног човека који би био ван данашње свечане озбиљности, који би био ситан у времену борбе и циљева, који би био туп пред мрачном загонетком која још није сасвим престала за срце да нас гризе, и који би профанисао заверу на смрт или ослобођење која још није потпуно извршена.

Нема ни једног човека који би мислио на ситну срећу и корист што не прелази кућњи праг, који би имао запарложени ропски менталитет запостављенога и малога, који би имао уверење да се високим принципима приближује радећи по ниским принципима, и који би мислио да је начело само реч, а дужност да почиње тек од других људи.

У нашем народу нема више таквих људи! Ко то тврди, говори неистину; ко се на то закуне, ми га оптужујемо!

Проблем о правој слободи решен је, и улази се у национални и рационални рад који ће нас сасвим истргнути из мрачног детерминизма, и научити нас да у сваком покрету руке наше буде само гест одбране и живота.

Ми сада идемо у сусрет оним тихим великим радостима које имају националну савест и као осећај и као науку, и наш јавни живот и наша национална продуктивност неће никад више бити група церемонија и дволичност кинеских мандарина.

Овогодишњи је Васкрс нама прави васкрс. Како су далеко и како су мртва она времена кад смо се, као шеталица у безваздушном простору, клатили од данас до сутра, од једне багателе до друге, без правог контакта са спољашњом атмосфером, без праве реакције на јауке и срамоте нама блиског света.

Све смо то покајали и поправили, и дуг стотину пута платили. Данашња генерација види везе догађаја и судбина, и зна своје дужности и задатке. Никад се није, тако као сад, осећало да језик није само реч него и воља, и да обичај и морал народни није демодирана олупина, већ светиња која живи и живот држи.

Сваки човек данашњег покољења ствараће и имаће корен. Наше победе су му дале пркосну животну филозофију да човек и без лествица може горе да може прекорачити своје срце, да може преко своје главе у вис.

А тек народ! Наш велики, храбри, добри народ! Народ који је показао да може не само прекорачити, него и газити срца, да може жртвовати не једну него много глава, како ће тек цео тај народ моћи да буде и без туђих и без својих лествица.

Стварати и имати корен! Здружити се у име једног имена: рада!

(1913)

Исидора Секулић

Извор: Секулић 1966: Исидора Секулић, Васкрс у раду, у: Служба, књ. 12, Сабрана дела Исидоре Секулић, Нови Сад: Матица српска, 129–131.

НАПОМЕНА: Наводимо оригинални текст, без коректорских интервенција.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

kuic
Претходни чланак

Умрла је књижевница, филолог и академик Ранка Куић

Jakov_nenadovic
Наредни чланак

ЈАКОВ НЕНАДОВИЋ – ПРЕКИ И ОСВЕТОЉУБИВИ ЧЕЛНИК СОВЈЕТА