HODOČAŠĆA

 

Hodam sa očevim štapom u ruci

Sa upaljenim srcem na štapu

 

Stopala mi sriču slova

Koja mi sveti put ispisuje

 

Crtam ih štapom po pesku

Pred spavanje

Na svakom konačištu

 

Da mi se iz sećanja ne izbrišu

 

Daleko sam još od toga

Da ih odgonetnem

Za sada mi na vučje sazvežđe liče

 

Imaću čime da ispunim noći

Ako se živ i zdrav kući vratim

 

*

 

HILANDAR

 

Crna majko Trojeručice

 

Pruži mi jedan dlan

Da se u čarobnom moru okupam

Pruži mi drugi dlan

Da se slatkog najedem kamenja

 

I treći dlan mi pruži

Da u gnezdu stihova prenoćim

 

Prispeo sam s puta

Prašnjav i gladan

I željan drugačijeg sveta

 

Pruži mi tri male nežnosti

Dok mi ne padne hiljadu magli na oči

I glavu ne izgubim

 

I dok tebi sve tri ruke ne odseku

Crna majko Trojeručice

 

*

 

KALENIĆ

 

Otkuda moje oči

Na licu tvome

Anđele brate

 

Boje sviću

Na ivici zaborava

 

Tuđe senke ne daju

Munju tvoga mača

U korice da vratim

 

Boje zru

Na lakoj grani vremena

 

Otuda tvoj inat lepi

U uglu usana mojih

Anđele brate

 

Boje gore

Mladošću u mojoj krvi

 

*

 

ŽIČA

 

Crvena gospođo Žičo

Iz moga srca izlaziš

 

Koračaš sedmovratna

U pratnji svog ženika sunca

Po zrelim talasima žita

 

I stojiš na samom vrhu

Izabranog trougla u plamenu

 

Prkosiš i suncoseku

I žitoskvrnitelju

Iz dva carska ugla pod tobom

 

Koračaš u pravcu svoje visine

I visoke ljubavi

U jedino mogućem pravcu

 

Koračaj ljubim ti korake

Crvena gospođo Žičo

*

 

SOPOĆANI

 

Rumeni mir snage

Zreli mir veličine

 

Od zlatnih ptica pod zemljom

Do silnog voća na nebu

Sve je na domaku ruke

 

Divno su klekli oblici

U zenici majstora

 

(Vreme je ujedalo)

 

Mlada lepota ponosa

Mesečarska sigurnost

 

I kapije večnog proleća

I svetlo oružje sreće

Sve samo na mig čeka

 

U desnici majstora

Damari sveta biju

 

(Vreme je ujedalo

I zube polomilo)

*

 

MANASIJA

 

Plavo i zlatno

Poslednji prsten vidika

Poslednja jabuka sunca

 

Zografe

Dokle tvoj pogled dopire

 

Čuješ li konjicu noći

Alah il ilalah

 

Kičica tvoja ne drhti

Boje se tvoje ne plaše

 

Bliži se konjica noći

Alah il ilalah

 

Zografe

Šta li vidiš na dnu noći

 

Zlatno i plavo

Poslednja zvezda u duši

Poslednji beskraj u oku

*

 

SENTANDREJA

 

Bežala si do kraja večnosti

Učinila još sedam koraka

Prema severu

 

Izvadila iz rajske reke

Lobanju svog imenjaka sveca

I na temenu joj sagradila

Sedam suncomolja

 

Zapalila si ispod kubeta

Sedam staraca hrastova

I prelila ih vinom

 

Oslobodila iz žara sedam gugutki

Otpojala sa njima sedam večernji

 

Pomirisala si cvet perunike

Zatvorila se u nebesku krunicu

I zaćutala

 

(1950–1971)

 

Izvor: Popa 2020: Vasko Popa, Izabrane pesme [izbor Dragan Lakićević], Kolo 112, knj. 750, Beograd: Srpska književna zadruga, str. 129–135.