AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

VAMPIRI U NARODNIM VEROVANJIMA KOD SRBA

Krv i disanje su ljudi uvek smatrali bitnim odlikama i rečitim znacima postojanja ili prestajanja života. Poslednjim izdisajem čovek napušta „ovaj svet”. Jednako se dešava posle istoka krvi iz tela. Disanje je smatrano očiglednim znakom života. Krv je, međutim, izjednačavana sa životom samim. Smatrana je „sedištem životne sile”, „sedištem duše”.[1] Kao takva bila je izuzetno bitna u mnogim obrednim postupcima, koji su za svrhu imali „obezbeđivanje” života. Izvesno je da su u davnoj prošlosti u određenim obredima žrtvovani i ljudi. Kasnije su u istu svrhu žrtvovani petao (crni, kako bi se produžio život domaćinu), kokoška (crna ili crvena, kako bi se jednako pomoglo i domaćici). Mnoge religije, pa i monoteističke, poznaju obredno žrtvovanje ovna, bika, jagnjeta. Preko izmešane krvi ili pak preko pijenja krvi iz svesno načinjene rane sklapane su pobratimske, pa nekad i posestrimske veze. Kasnije u hrišćanstvu dolazi do sklapanja pobratimsko-posestrimskih veza okumljivanjem Svetoga Jovana Krstitelja. Treba napomenuti da se u najbliži rodbinski odnos (brat, sestra) stupa i preko žene koja je novorođenče zadojila. Njena deca i deca koju je podojila stupaju u odnose braće i sestara, pa ne mogu, na primer, stupati u međusobne ljubavne ili bračne odnose.

Ritualno pijenje krvi ljudske i životinjske bilo je nekad veoma rašireno i prilikom verskih crkvenih obreda. Ovaj postupak su ponavljano osuđivali nekoliki vaseljenski i pomesni sabori (očigledno je kako je bilo mnogo oglušavanja o ove zabrane). Oštro su zabranjivali i uzimanje hrane načinjene od životinjske krvi.

Zahvaljujući filmovima i televizijskim serijama poslednjih decenija vampirizam i vampiri postaju omiljena tema. Filmsko i televizijsko viđenje i prikazivanje ovih demonskih stvorenja uticalo je i na mnoge naučnike da „utvrde” kako je vampir mrtvac koji napada ljude i pije im krv. Pre svega, vampir nije mrtvac. On je čovek koji jeste napustio ovaj svet, ali ga onaj drugi, svet mrtvih, iz nekog razloga nije prihvatio. „Svestan” da mu svet mrtvih nikada neće dozvoliti pristup, vampir pije krv, životvornu tečnost koja bi ga mogla povratiti u svet koji je napustio. U arhaičnom religioznom promišljanju narod je shvatio i uzaludnost vamirovog čina i trajnu opasnost koju on predstavlja, pa je osmislio načine da vampira konačno odstrani iz sveta živih i da mu pomogne da uistinu stigne u svet mrtvih. Zato su „sumnjivim” pokojnicima zabadali trn u petu, a „osvedočene” vampire naknadno otkopavali i grudi im probadali glogovim kocem. O primeni toga drevnog običaja zbori i Dušanov zakonik i zabranjuje ga pod pretnjom oštrih kazni.

Pored ljudske i životinjske krvi, valja obratiti pažnju i na vaginalnu krv. To je svakako osobena tabu tema, ali s druge strane, u narodu postoje brojna verovanja i običajni postupci sa njom u vezi.

Nenad Ljubinkvić

Izvor: Ljubinković 2014: Nenad Ljubinković, Naši daleki preci, Kolo 106, knj. 713, Beograd: Srpska književna zadruga, str. 11–13.

[1] D, Bandić, Narodna religija Srba…, 44.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Katarina_Ivanovic,_Autoportret_v
Prethodni članak

Umrla je prva srpska školovana slikarka Katarina Ivanović

fotozakontakt
Naredni članak

Rođen je kompozitor Slobodan Atanacković