АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

УЖИЦЕ: Први ужички штампари

На фотографији је Љубомир Романовић, један од најзначајнијих штампара из ужичке прошлости са женом и унукама. Рођен је на Умци 1875. године. Штампарски занат учио је у Државној штампарији, а у њој је 1892. положио и завршни испит. Почетком 20. века је као члан синдикалног покрета организовао штрајк, па је морао да напусти Београд 1902. и оде у Љубљану, где је радио у штампарији следећих 5 година. Године 1907. одлучио је да се врати у Србију. Дошао је у Ужице, свидела му се прелепа природа, пркосни људи. Откупио је штампарију Лазара Тришића, првога ужичког штампара.

Љубомир Романовић са женом и унукама

Љубомир Романовић са женом и унукама

Тришић је рођен у Београду 1857, где је учио типографски занат и био један од оснивача Дружине типографских радника. У Ужице је дошао 1885. и преузео новоосновану штампарко књижарску Задругу штампарских радника, чији ће ускоро посатати власник. У мају 1885. Ужицу је почео да излази лист Златибор, који је Тришић потписивао после Петра Стојановића као уредник, власник и штампар. Окупио је око себе писмене Ужичане тога доба. После Гашења Златибора 1893, покренуо је лист Ужичанин.

Поред новина Тришићева штампарија је штампала књиге као нпр. Писма кнеза Милоша, Песме Пиетра Косорића (Милоша Перовића). Његова штампарија и књижара у Ужицу је радила двадесет година. Сем тога, Лазар Тришић је био акционар Ткачке радионице. Тришићева кућа у Ужицу налазила се преко пута некадашње срушене поште, која је послужила као мотив најстарије разгледнице штампане у Ужицу, у његовој штампарији. Умро је Ужицу 1905. године.

Лазар Тришић, први Ужички штампар

Лазар Тришић, први Ужички штампар

Када је Романовић купио Тришићеву штампарију и књижару, набавио је савременије машине и прибор, чији део је до скора био у употреби, а данас преставља музејску вредност у штампарству. У његовој штампарији штампано је највише новина, књига ужичких аутора, школских извештаја који представљају посебну вредност градске историје. Штампарија је радила преко четири деценије и имала најдужи стаж од свих ужичких старих штампарија. Романовић је био и председник општине у Ужицу у два мандата од 1921. до 1923. и од 1923. До 1926. Ужичани су га запамтили као угледног пословног човека члана неколико хуманитарних организација.

АУТОР: Предраг Ковачевић

ИЗВОР: Ужичанственоhttps://uzicanstveno.rs/?script=cir

logo_main

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

pexels-photo-326559
Претходни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

Marko_murat_lada
Наредни чланак

Основано је уметничко удружење „Ладаˮ