Куће Смиљанића у селу Равни код Ужица

„У стамбеним и здраственим приликама какве су биле, рађање и подизање деце било је скончано са многим тешкоћама и велики број новорођене деце пропадао је већ у првој години. Само рађање вршено је скоро под приликама и погодностима како се догађа код животиња.

Породиља се крила да се и не примети и порађала се у неком склоњеном простору. Новорођенче је прихватано и завијано у грубе и често прљаве завоје, његово одвајање од мајке ‒ сечење врпце ‒ вршено каквим тупим и недовољно чистим ножем.

Колевка направљена од грубих дасака, постељица од крпа и сламе, пеленица и покривач груби, повој нека врста узице.

Скоро се слаже са описом у оној народној песми Краљевић Марко и Муса Кесеџија, у којој се каже:

(…) а мене је љута Арнаутка
код оваца на плочи студеној,
у црну ме струку завијала (…)

Одломак из необјављених мемоара архитекте Миливоја Смиљанића (1877–1959) родом из села Равни код Ужица.ˮ

Приредио: Милован Цицварић