На данашњи дан, 15. децембра 1931. године усвојен је основни грб Београда.

Ипак, претпоставља се да први престонички грб потиче из времена деспота Стефана Лазаревића и да је имао облик стилизоване представе средњовековног утврђења са већом средишњом кулом изнад које се налазио лик или симбол Богородице.

Током наредних векова, како су се мењале земље којима је припадао, тако се мењао и грб, да би се крајем XIX века, са обновом српске државности, све више постављало питање новог грба. Мада је у неколико наврата било много иницијатива и различитих конкретних предлога, до коначне одлуке није дошло све до почетка четврте деценије прошлог века.

Тада је 30. септембра расписан конкурс са условима које је решење морало да садржи. Стигло је 56 радова, а жири је, уз извесне измене које је аутор прихватио, прву награду доделио академском сликару Ђорђу Андрејевићу Куну.

После Другог светског рата поново су настале промене у називу и изгледу грба, да би почетком последње деценије прошлог века било враћено, уз још неке измене, Куново решење, које је и данас Основни или Мали грб Београда.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1893. године рођен је сликар и професор Васа Поморишац;
1908. године умро је војсковођа и политичар Ђорђе Стратимировић;
1914. године завршена је Колубарска битка;
1968. године умро је официр, новинар, књижевник и редитељ Станислав Краков;
1970. године умро је сликар Леонид Шејка;
1997. године умро је књижевник, критичар и сценариста Борислав Михајловић Михиз.