AktuelnostiDogađaji

Uskršnji post

Veliki post je najduži od ukupno četiri višednevna posta. Počinje u ponedeljak koji se naziva Čisti ponedeljak i traje 48 dana odnosno 7 posnih nedelja. Svaka nedelja Uskršnjeg posta ima posebno značenje. Prva i poslednja sedmica zahtevaju post na vodi a vernici se mogu pričestiti bilo koje nedelje tokom ovog perioda uz uslov da su prethodnih sedam dana postili na vodi. Post se još naziva i Časni, Veligdanski ili Vaskršnji.

Prva nedelja posta je Čista nedelja. Post počinje Čistim ponedeljkom, danom velikog čišćenja. Običaj je da se na taj dan očisti kuća a odrasli čitavog dana ništa ne jedu kako bi očistili svoje telo. Iz istih razloga se u ovoj nedelji u kući kuvaju samo jela na vodi. Svo posuđe se treba očistiti od masnoća kao priprema za post. Prva subota posta je Todorova subota. Kako je sveti Todor u narodu prepoznat kaosveti_teodor_tiron zaštitnik stoke, na ovaj dan se priprema kolač koji se podeli stoci. Konji se na taj dan jašu bez sedla i nikako se ne uprežu. Sveti Todor na ovaj dan uzjaše svog konja i krene da donese leto a rode potkivaju svoje nevidljive konje kojima će stići u naše krajeve do Mladenaca. Na Todoricu se veruje i da se zmije bude iz zimskog mirovanja. Sveti Todor je navodno upravljao zmijama a kada su one počele da ujedaju ljude on im je oduzeo noge. Na Todorovu subotu žene ne treba da peru kosu. Ne treba paliti vatru u kući. Na Todoricu u noći, prema legendi, kreću povorke Todoraca predvođenih Velikim Todorom. To su mitska bića, pola ljudi pola konji. U ovim demonskim bićima su duše pokojnika i predaka. Navodno se na ovaj dan može čuti topot konja koji ledi krv u žilama.

Druga nedelja je Hroma ili Pačista nedelja, što znači nedelja posle Čiste. Naziv Hroma je dobila po narodnom verovanju da u ove dane sveti Todor jaše hromog konja. Sveti Todor ili Teodor Tironski je nakon naredbe cara Julijana Otpadnika da se hrana koju su hrišćani spremili na trgu polije žrtvenom krvlju, kako bi se oskrnavila, zatražio od gradskog episkopa Evdoksija da narodu naredi da jede kuvanu pšenicu. Ovoj sedmici prethodi Todorova subota. Veruje se da se najveći broj psihičkih poremećaja javlja tokom Hrome nedelje. Zato se na Todorovu subotu naročito treba moliti za obolele od epilepsije.

Treća nedelja je nedelja Krstopoklona. U hramovima se iznosi krst na poklonjenje vernicima.  Stavlja se na sredinu hrama i tu stoji čitave sedmice. Nakon službe se vrši obred poklonjenja krstu. Krst treba da osnaži vernike da izdrže post, ali i da ih podseti na samu svrhu posta.

rajska_lestvicaČetvrta je Sredoposna nedelja jer se nalazi na sredini Velikog posta. Ove nedelje podsećamo se na podvižnika Jovana Lestvičnika, koji je svojim delom „Lestvica“ postavio temelje za put iskušenja generacijama monaha . Običaj je da se u Sredoposnu sredu nasađena kokošija jaja dodiruju užarenim ugljenom kako bi se tokom godine živina množila. Žene takođe izdvajaju jaja i sede mirno pored njih, kako bi i kvočke sedele na jajima tokom godine. U plavnim područjima – na ovaj dan – ljudi se mole da ne bude poplava tokom godine.

U petoj, Gluvoj nedelji ne treba pevati, igrati niti svirati,  jer se ušlo u gluvo doba posta a sveta_marija_egipatskabliže se tužni dani Hristovog stradanja.Takođe u Gluvoj nedelji ne treba počinjati nikakve poslove niti terati stoku na ispašu, a put treba odgoditi. U ovoj nedelji vernici se podsećaju na svetu Mariju Egipatsku koja je četrdeset sedam godina provela u pustinji živeći podvižničkim životom.

Šesta nedelja je Cvetna. Ona počinje Cvetnim ponedeljkom kada se okupljaju Cvetonosnice, mlade devojke koje beru cveće po poljima, kite se njime i donose ga u domove. Ove devojke se ispraćaju i dočekuju  pesmom. Cveće i ostalo bilje koje donesu štiti domove, a ovim običajem se takođe slavi mladost i lepota. Devojke se na ovaj način i preporučuju za udaju, ali da ne bi došlo do prerane udaje obaveza je devojaka da barem tri godine za redom učestvuju u povorci, inače će ih zadesiti nesreća. U pojedinim krajevima u Srbiji veruje se da će devojke koje ne učestvuju u Lazaricama nositi žabama vodu kada odu na onaj svet. Tokom ove nedelje sve se rascvetava pa treba krečiti stabla voćaka i nasađivati kokoške kako bi rod i porod bili bogati. Ako se cveće zasadi na Cvetni ponedeljak, biće lepše i jače će mirisati. Ipak, ne treba sejati voće i povrće koje cveta, jer će imati lep cvet ali ne i plod. Pred kraj Cvetne nedelje je praznik Vrbica odnosno Lazareva subota. To je početak velikih Vaskršnjih praznika. Cvetna nedelja se završava praznikom Cveti, kojim se praznuje Hristov ulazak u Jerusalim. Praznik je dobio naziv Cveti po tome što su ljudi pred Isusa koji jaše na magarcu bacali cveće. Prema narodnom verovanju na Cveti ne treba prati kosu kako se ona ne bi tokom cele godine rascvetavala.

Sedma je Strasna sedmica koja označava poslednju nedelju Hristovog boravka na zemlji. Zahteva najstroži post na vodi. Svaki dan Strasne sedmice ima posebnu simboliku i svaki se naziva velikim pa otuda i samu sedmicu nazivaju još i Velika sedmica. Ovo su dani najveće tuge u hrišćanstvu, dani koji sećaju na Hristovo stradanje. Tokom Strasne sedmice posti se obavezno na vodi, ne treba raditi nikakve poslove, ne pere se veš i ne pije vino. Na veliki četvrtak se vezuju crkvena zvona i sve do Uskrsa se ne oglašavaju. Veliki petak i Velika subota su dani najstrožeg posta. U Srbiji se kaže da tada staju vode i vetrovi a zemlja se trese. Vernici čekaju radosnu vest.

 

Srpski Legat

Srpski Legat

Fondacija Srpski Legat je osnovana sa ciljem da svojim aktivnostima očuva istoriju, tradiciju i kulturu Srbije i podseti na lepe i svetle trenutke srpske istorije kako bi inspirisali sadašnje i buduće građane Srbije, njihovo dostojanstvo i nacionalne vrednosti koje su vremenom potisnute i delimično zaboravljene.

kolendic
Prethodni članak

Umro je istoričar književnosti i akademik Petar Kolendić

Tanasije_Mladenovic_(1913-2003)
Naredni članak

Rođen je pesnik Tanasije Mladenović