АктуелностиДогађаји

Ускршњи пост

Велики пост је најдужи од укупно четири вишедневна поста. Почиње у понедељак који се називa Чисти понедељак и траје 48 дана односно 7 посних недеља. Свака недеља Ускршњег поста има посебно значење. Прва и последња седмица захтевају пост на води а верници се могу причестити било које недеље током овог периода уз услов да су претходних седам дана постили на води. Пост се још назива и Часни, Велигдански или Васкршњи.

Прва недеља поста је Чиста недеља. Пост почиње Чистим понедељком, даном великог чишћења. Обичај је да се на тај дан очисти кућа а одрасли читавог дана ништа не једу како би очистили своје тело. Из истих разлога се у овој недељи у кући кувају само јела на води. Сво посуђе се треба очистити од масноћа као припрема за пост. Прва субота поста је Тодорова субота. Како је свети Тодор у народу препознат каоsveti_teodor_tiron заштитник стоке, на овај дан се припрема колач који се подели стоци. Коњи се на тај дан јашу без седла и никако се не упрежу. Свети Тодор на овај дан узјаше свог коња и крене да донесе лето а роде поткивају своје невидљиве коње којима ће стићи у наше крајеве до Младенаца. На Тодорицу се верује и да се змије буде из зимског мировања. Свети Тодор је наводно управљао змијама а када су оне почеле да уједају људе он им је одузео ноге. На Тодорову суботу жене не треба да перу косу. Не треба палити ватру у кући. На Тодорицу у ноћи, према легенди, крећу поворке Тодораца предвођених Великим Тодором. То су митска бића, пола људи пола коњи. У овим демонским бићима су душе покојника и предака. Наводно се на овај дан може чути топот коња који леди крв у жилама.

Друга недеља је Хрома или Пачиста недеља, што значи недеља после Чисте. Назив Хрома је добила по народном веровању да у ове дане свети Тодор јаше хромог коња. Свети Тодор или Теодор Тиронски је након наредбе цара Јулијана Отпадника да се храна коју су хришћани спремили на тргу полије жртвеном крвљу, како би се оскрнавила, затражио од градског епископа Евдоксија да народу нареди да једе кувану пшеницу. Овој седмици претходи Тодорова субота. Верује се да се највећи број психичких поремећаја јавља током Хроме недеље. Зато се на Тодорову суботу нарочито треба молити за оболеле од епилепсије.

Трећа недеља је недеља Крстопоклона. У храмовима се износи крст на поклоњење верницима.  Ставља се на средину храма и ту стоји читаве седмице. Након службе се врши обред поклоњења крсту. Крст треба да оснажи вернике да издрже пост, али и да их подсети на саму сврху поста.

rajska_lestvicaЧетврта је Средопосна недеља јер се налази на средини Великог поста. Ове недеље подсећамо се на подвижника Јована Лествичника, који је својим делом „Лествица“ поставио темеље за пут искушења генерацијама монаха . Обичај је да се у Средопосну среду насађена кокошија јаја додирују ужареним угљеном како би се током године живина множила. Жене такође издвајају јаја и седе мирно поред њих, како би и квочке седеле на јајима током године. У плавним подручјима – на овај дан – људи се моле да не буде поплава током године.

У петој, Глувој недељи не треба певати, играти нити свирати,  јер се ушло у глуво доба поста а sveta_marija_egipatskaближе се тужни дани Христовог страдања.Такође у Глувој недељи не треба почињати никакве послове нити терати стоку на испашу, а пут треба одгодити. У овој недељи верници се подсећају на свету Марију Египатску која је четрдесет седам година провела у пустињи живећи подвижничким животом.

Шеста недеља је Цветна. Она почиње Цветним понедељком када се окупљају Цветоноснице, младе девојке које беру цвеће по пољима, ките се њиме и доносе га у домове. Ове девојке се испраћају и дочекују  песмом. Цвеће и остало биље које донесу штити домове, а овим обичајем се такође слави младост и лепота. Девојке се на овај начин и препоручују за удају, али да не би дошло до преране удаје обавеза је девојака да барем три године за редом учествују у поворци, иначе ће их задесити несрећа. У појединим крајевима у Србији верује се да ће девојке које не учествују у Лазарицама носити жабама воду када оду на онај свет. Током ове недеље све се расцветава па треба кречити стабла воћака и насађивати кокошке како би род и пород били богати. Ако се цвеће засади на Цветни понедељак, биће лепше и јаче ће мирисати. Ипак, не треба сејати воће и поврће које цвета, јер ће имати леп цвет али не и плод. Пред крај Цветне недеље је празник Врбица односно Лазарева субота. То је почетак великих Васкршњих празника. Цветна недеља се завршава празником Цвети, којим се празнује Христов улазак у Јерусалим. Празник је добио назив Цвети по томе што су људи пред Исуса који јаше на магарцу бацали цвеће. Према народном веровању на Цвети не треба прати косу како се она не би током целе године расцветавала.

Седма је Страсна седмица која означава последњу недељу Христовог боравка на земљи. Захтева најстрожи пост на води. Сваки дан Страсне седмице има посебну симболику и сваки се назива великим па отуда и саму седмицу називају још и Велика седмица. Ово су дани највеће туге у хришћанству, дани који сећају на Христово страдање. Током Страсне седмице пости се обавезно на води, не треба радити никакве послове, не пере се веш и не пије вино. На велики четвртак се везују црквена звона и све до Ускрса се не оглашавају. Велики петак и Велика субота су дани најстрожег поста. У Србији се каже да тада стају воде и ветрови а земља се тресе. Верници чекају радосну вест.

 

Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

kolendic
Претходни чланак

Умро је историчар књижевности и академик Петар Колендић

Tanasije_Mladenovic_(1913-2003)
Наредни чланак

Рођен је песник Танасије Младеновић

Нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *