На данашњи дан, 26. маја 1855. године, од последица можданог удара умро је војвода Стеван Петровић Книћанин. Рођен је фебруара 1807. године у месту Кнић, код Крагујевца, по чему је и добио надимак. У младости је постао гардиста Милоша Обреновића, па начелник Jасеничког среза, и од  1839. године начелник Смедеревског округа. За време владавине кнеза Александра Карађорђевића био је командант српских добровољаца у Војводини 1848. године, и истакао се у биткама код Панчева и Вршца, те је по повратку у Србију наредне године добио титулу војводе, коју је до тог тренутка имао једино Тома Вучић Перишић. Такође је био и Витез крста Марије Терезије, највећег аустријског војничког ордена, а његовом погребу је, поред кнеза Александра и многих српских великодостојника, чиновника и народа, по наређењу аустријског цара Франца Јозефа присуствовала и делегација од 80 официра из свих пукова у Војводини. Име војводе Книћанина данас носе улице у многим градовима Србије.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1905. године основано је удружење књижевника Србије;
1955. године у Беоргад је допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Била је то прва званична посета представника СССР-а Југославији, после 1948. године. На крају разговора, потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи;
1987. године умро је сликар, ликовни критичар, историчар уметности и професор Алекса Челебонoвић;
2000. године Драган Јаћимовић је постао први Србин који је „освојио“ Монт Еверест.