На данашњи дан

Умро је војвода Стеван Петровић Книћанин

На данашњи дан, 26. маја 1855. године, од последица можданог удара умро је војвода Стеван Петровић Книћанин.

Рођен је фебруара 1807. године у месту Кнић, код Крагујевца, по чему је и добио надимак. У младости је постао гардиста Милоша Обреновића, па начелник Jасеничког среза, и од  1839. године начелник Смедеревског округа.

За време владавине кнеза Александра Карађорђевића био је командант српских добровољаца у Војводини 1848. године, и истакао се у биткама код Панчева и Вршца, те је по повратку у Србију наредне године добио титулу војводе, коју је до тог тренутка имао једино Тома Вучић Перишић.

Такође је био и Витез крста Марије Терезије, највећег аустријског војничког ордена, а његовом погребу је, поред кнеза Александра и многих српских великодостојника, чиновника и народа, по наређењу аустријског цара Франца Јозефа присуствовала и делегација од 80 официра из свих пукова у Војводини.

Име војводе Книћанина данас носе улице у многим градовима Србије.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1905. године основано је Удружење књижевника Србије;
1908. године рођен је књижевник и редитељ Милан Ђоковић;
1946. године рођен је песник Мирослав Максимовић;
1955. године у Београд је допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Била је то прва званична посета представника СССР-а Југославији, после 1948. године. На крају разговора, потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи;
1987. године умро је сликар, ликовни критичар, историчар уметности и професор Алекса Челебонoвић;
1997. године умро је редитељ, глумац и педагог Братислав Бата Миладиновић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Screenshot_1
Претходни чланак

ВУК КАРАЏИЋ: О ВЈЕШТИЦАМА

Screenshot_1
Наредни чланак

Српске легенде: ТЕРАЗИЈЕ