На данашњи дан, 15. децембра 1908. године, умро је војсковођа и политичар Ђорђе Стратимировић. Рођен је 7. фебруара 1822. године у Новом Саду, где је стекао основно и гимназијско образовање, те након тога био у кадетском корпусу у Тителу и на Војној академији. После је као потпоручник служио у аустријској војсци у Италији, али је убрзо напустио службу. На скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, где је заступао Кулпин, изабран је за председника Главног одбора народа српског, који је требало да руководи устанком. Извојевао је неколико победа, као што су оне код Србобрана, Темерина, Ечке и других места, па му је Његош исте године послао највише црногорско одликовање – Златну медаљу Обилића. До доласка војводе Стевана Шупљикца водио је све војне послове и био централна личност српског покрета, па је стојећи на челу напредних, демократских и антиаустријски расположених кругова у српском грађанству, дошао у сукоб са патријархом Јосифом Рајачићем. По слому револуције 1849. године поново је ступио у аустријску војску и ту остао наредних десет година. Два пута је затим био посланик Државног сабора у Будиму и неколико пута посланик на српским народним-црквеним саборима у Карловцима, а у току политичке делатности бавио се и новинарством. У Српско-турском рату 1875. године ставио се на располагање српској влади, али пошто је био осумњичен да ради за интересе Аустрије, морао је да напусти Србију. Убрзо се повукао из јавног живота и из Новог Сада се преселио у Беч, где је и умро, а иза себе је оставио своју аутобиграфију. Данас улице у многим нашим градовима носе његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1914. године завршена је Колубарска битка;
1931. године Београд је и званично добио грб;
1968. године умро је официр, новинар, књижевник и редитељ Станислав Краков;
1970. године умро је сликар Леонид Шејка;
1997. године умро је књижевник, критичар и сценариста Борислав Михајловић Михиз.