АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је трговац и велики добротвор Београдског универзитета, Лука Ћеловић

На данашњи дан, 15. августа 1929. године, у својој кући у Улици Краљевића Марка у Београду, умро је трговац и велики добротвор Београдског универзитета, Лука Ћеловић. Рођен је 31. октобра 1854. године у селу Придворици код Требиња. Још пре него што је завршио основну школу родитељи су га послали код пријатеља у Бањалуку да тамо ради као шегрт у трговачкој радњи и ту је остао до 1871. године, када је прешао у Брчко код стрица Јована да ради сличан посао, да би наредне године стигао у Београд. Када је 1875. године почео босанско-херцеговачки устанак, Лука се придружио добровољцима Ђоке Влајковића и потом учествовао и у борбама у оба српско-турска рата, све до 1878. године. Тада се вратио у Београд и, уз помоћ трговаца Параноса и Крсмановића, почео да се бави трговином шљивама, житом и другом врстом хране, да би већ 1882. године као угледан трговац учествовао у оснивању Београдске задруге. Био је прво члан управног одбора, а онда је 1897. године постао председник управног одбора и на том месту остао до краја живота. Био је и члан управе Народне банке Србије, а током Првог светског рата је са Ђорђем Вајфертом и Марком Стојановићем пратио евакуисани трезор Народне банке и имовину Београдске задруге, преко Крушевца и Солуна до Марсеја, где је све смештено у трезор Француске банке. Колико је био посвећен Београдској задрузи говоре и приче да је имао обичај да обилази кафане и коцкарнице, те да онима који се коцкају у велики новац отказује кредит и враћа удеонице. Поред тога бавио се организовањем и финансирањем чета за ослобођење „Старе Србије“, као и уређењем Савамале по узору на европске градове, те је после Првог светског рата купио земљиште између  Карађорђеве улице и садашње Улице Гаврила Принципа, па је поред своје породичне куће у Улици Краљевића Марка, учествовао и у изградњи здања Београдске задруге, хотела „Бристол“, парка у Карађорђевој улици и низа других грађевина у том крају. Након његове смрти, по отварању Тестамента и Основног писма о оснивању Задужбине Луке Ћеловића-Требињца, видело се да је скоро читаву своју имовину оставио  Београдском универзитету, а њу су чинили имање у Јаворској улици број 7. и 9, кућа у Улици Краљевића Марка број 1, палата дуж читаве тадашње Загребачке и Босанске улице са тридесет једним станом, седам дућана и четири лифта, као и палата на углу Карађорђеве и Загребачке улице са 24 стана, шест дућана и шест лифтова, а сав приход од ових имања управник задужбине имао је да сваког месеца предаје управи Београдског универзитета, која је захваљујући томе требало да штампа књиге, студије, организује симпозијуме, конгресе и бави се научним и истраживачким радом. Жеље Луке Ћеловића поштовале су се до Другог светског рата, па је имовина Задужбине до тада била и увећана неким зградама у центру Београда, да би се потом много тога променило, те данас већина онога што је Требињац урадио све више пада у заборав.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1824. године рођен је књижевник, министар правде и државни саветник Јован Илић;
1883. рођен је вајар Иван Мештровић, аутор многих знаменитих дела код нас, међу којима је и Београдски победник;
1949. године умро је књижевник, песник, сликар и дипломата Растко Петровић.

 

 

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

gligoric02
Претходни чланак

Преминуо је шаховски велемајстор Светозар Глигорић

isidor-bajic
Наредни чланак

Рођен је композитор и педагог Исидор Бајић