На данашњи дан, 10. марта 1852. године умро је трговац, политичар и уставобранитељ Стојан Симић.

Рођен је 1797. године у Срему, а након учења у манастиру Фенеку, када му је отац постао старешина Крушевца, прешао је у Србију. Ту је био до 1813. године, када се вратио у Срем и са оцем и стрицем учествовао у аустријској војсци у рату против Француза.

Боравио је потом у Бесарабији, Београду и Букурешту, где је радио у фабрици и био пандур агента кнеза Милоша.

Носио је затим поверљиву дипломатску пошту за кнеза Милоша и у Цариград, био скелеџија у Србији, члан Народног суда као представник Јагодинске нахије, па члан депутације у Цариграду, председник Земаљског суда и од 1833. године старешина Крушевца.

Две године касније је, иако је захваљујући Милошу постао богат и утицајан, био један од покретача Милетине буне.

Постао је члан Државног савета и кнежев кабинетски саветник, као и надзорник Милошевих добара у Влашкој. Србију је напустио 1840. године и у Влашкој се бавио трговином сољу, да би се са сменом династија вратио, поново обављао државне функције, био један од уставобранитеља и председник Савета, те поново 1843. године отишао из земље.

Занимљиво је да је у Београду себи подигао кућу, на месту између данашњег Старог и Новог двора, и да ју је држава од њега откупила и користила као двор, све до Мајског преврата, после чега је срушена.

Стојан Симић је умро у Београду и био је сахрањен на старом гробљу на Ташмајдану.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1856. године умро је књижевник Јован Стерија Поповић;
1875. године преминуо је публициста, социјалиста и политичар Светозар Марковић;
1880. године рођен је песник Владислав Петковић Дис;
1908. године рођен је правник и академик Јован Ђорђевић;
1935. године рођен је песник Борислав Радовић.