АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је теолог, историчар и академик Радослав Грујић

На данашњи дан, 25. маја 1955. године на Хвару је умро теолог, историчар и академик Радослав Грујић.

Рођен је 29. јуна 1878. године у Земуну, где је завршио основну школу и гимназију, након чега је богословију завршио у Сремским Карловцима, био рукоположен за свештеника и постављен за парохијског помоћника при храму Свете тројице у Земуну.

Био је затим десет година, до почетка Првог светског рата, професор катихета у Великој гимназији у Бјеловару, где је почео да прикупља грађу у вези са историјом Срба у Славонији и Угарској. У том периоду је завршио права у Бечу 1908. и филозофију у Загребу 1911. године, те после рата 1919. ту и докторирао.

Током Првог светског рата је једно време био у затвору и кућном притвору, да би по завршетку рата и кратког боравка у Београду, 1920. године био изабран за професора националне историје на Филозофском факултету у Скопљу.

Био је декан овог факултета у два наврата, оснивач и председник Скопског научног друштва, покретач Гласника скопског научног друштва, као и оснивач и управник Музеја Јужне Србије у Скопљу.

За време скопског периода је у рушевинама манастира Светих архангела код Призрена пронашао посмртне остатке цара Душана, које је потом годинама чувао и донео у Београд, а данас се налазе у цркви Светог Марка.

Године 1937. је постваљен за редовног професора историје Српске православне цркве на Богословском факултету у Београду, где је такође радио на обнављању Музеја Српске цркве у Конаку кнегиње Љубице, био изабран за дописног члана САНУ, редовног члана Матице српске, хрватске и словенчке, почасног члана Студентског историјског друштва у Београду као и сарадника Српског географског друштва и Југословенског историјског друштва у Београду.

За време Друог светског рата је радио на збрињавању српских избеглица као и на очувању споменика српске православне цркве, па је према налозима Српске цркве 1942. организовао преношење моштију кнеза Лазара, цара Стефана Уроша и кнеза Стефана Штиљановића из фрушкогорских манастира.

Поред свега тога, објавио је скоро три стотине радова и по завршетку Другог рата се бавио идентификацијом и враћањем уметничких предмета који су на територији НДХ опљачкани из српских цркава и манастира.

Ипак, одлуком Народног одбора Рејона I од септембра 1945. године је избрисан са списка грађана и лишен српске националне части, јер је сарађивао са окупатором на организовању Одбора за регистровање и опис уништених Српских националних драгоцености за време Другог светског рата, као и зато што су његова предавања на Коларчевом универзитету током окупације преношена на Радио Београду.

Радослав Грујић је умро током лечења на Хвару и скоро четири деценије након сахране на београдском Новом гробљу, 1992. године посмртни остаци су му по сопственој жељи пренети у манастир Гргетег. Године 2014. је рехабилитован, десет година пре тога једна улица на Врачару је понела његово име, а од прошле године се у Земуну налази и његова биста.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1873. године умро је сликар Константин Данил;
1882. године рођен је мајор Драгутин Гавриловић;
1887. године рођен је архитекта Драгиша Брашован;
1897. године умро је професор и први српски урбаниста, Емилијан Јосимовић;
1901. године рођен је композитор и професор Миленко Живковић;
1929. године изведена је премијера Госпође министарке;
1943. године на Бањици је стрељан фудбалер и лекар Милутин Ивковић Милутинац;
1944. године, Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар, где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана;
1962. године умрла је сликарка Зора Петровић;
1996. године умро је историчар уметности и ликовни критичар Зоран Маркуш;
2016. године умро је архитекта, графички дизајнер и издавач Слободан Машић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Богдан_Кршић
Претходни чланак

Рођен је ликовни уметник и професор Богдан Кршић

Screenshot_1
Наредни чланак

ВУК КАРАЏИЋ: О ВЈЕШТИЦАМА