На данашњи дан, 11. јула 1890. године умро је сликар Новак Радонић. Рођен је 31. марта 1826. године у Молу, где је и завршио основну школу, након чега је кренуо у гимназију у Сегедину, али се уз очеву подршку већ тада почео бавити сликарством. Први учитељи сликарства били су му Пилић из Сенте и Поповић из Мола, а из тог периода потичу и његове прве иконе. Наставио је потом да учи код Николе Алексића из Арада, да би 1852. године отишао на студије у Беч. Тамо се упознао са Ђуром Јакшићем и још током студирања постао је познат по портретима, па се по завршетку Академије настанио у Новом Саду, где је добијао бројне поруџбине. Лета 1858. године обишао је Италију и упознао се са делима великих мајстора ренесансе и барока, те се са тих путешествија вратио препун утисака и скица. Поред портрета, мећу којима се истичу они Јаше Продановића, Јована Јовановића Змаја, патријарха Јосифа Рајачића, Жене у зеленом, Жене у плавој хаљини, Јакова Игњатовића и пар Аутопортрета, насликао је и  велике композиције као што су Смрт цара Уроша, Смрт Марка Краљевића, Каменовање Светог Стефана и Виле крунишу Бранка Радичевића, и неколико иконостаса. Мање је познато да се уз сликарство бавио и писањем, објављујући своје текстове у „Даници“, „Комарцу“, „Змају“, „Жижи“, „Летопису“ и другим листовима, а такође је писао и отворена писма познатим савременицима, попут Лазе Костића, Змаја и Ђорђа Поповића, док је последњих година живота био ангажован у Књижевном одељењу Матице српске. Новак Радонић преминуо је у шездесет петој години, у кући свог пријатеља Јована Јовановића Змаја, у Сремској Каменици.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1844. године рођен је краљ Петар I Карађорђевић;
1982. године умро је књижевник Меша Селимовић.