На данашњи дан, 7. марта 1975. године умро је Вељко Влаховић, човек по ко ме се данас поред улица и школа у многим градовима, назива и једно насеље у Београду.

Рођен је 2. септембра 1914. године у селу Трмање, код Колашина, где је похађао основну школу, па гимназију у Подгорици и Београду, а машинство је студирао на Техничком факултету у Београду, Прагу, на Сорбони, да би дипломирао на Универзитету у Москви.

Још као средњошколац се укључио у раднички покрет, а од 1933. године је био у Савезу комунистичке омладине Југославије и потом у Комунистичкој партији Југославије.

Био је један од организатора и руководилаца борбе београдских студената за аутономију Универзитета, слободу науке и културе, против националистичких удружења и полицијске страховладе, као и један од главних организатора великих студентских штрајкова 1935. и 1936. године у Београду. Због тога је хапшен и искључен са Универзитета за 1935/36. годину.

Са Лолом Рибаром je учествовао у формирању акционих комитета и у припремама југословенске студентске делегације за Светски омладински конгрес у Женеви 1936. године.

Исте године је да би избегао ново хапшење отпутовао у Праг и убрзо постао заменик секретара партијске организације. Одатле је организовао одлазак добровољаца у Шпанију, где се и сам пребацио наредне године и учествовао у грађанском рату против Франкових фашиста.

По завршетку тог рата je отишао у Париз, где је организовао повратак у земљу југословенских добровољаца из Шпаније, а 1939. je у Паризу изабран и за члана ЦК СКОЈ-а. Исте године je упућен у Москву, где је поред наставка студија, био секретар Комунистичке омладинске интернационале и представник КПЈ у Коминтерни до њеног распуштања 1943. године.

По избијању Другог светског рата у Југославији, са Ђуром Салајем je у Москви организовао радио станицу Слободна Југославија и ширио вести о дешавањима из земље на више страних језика.

У Југославију се вратио крајем 1944. године и преузео дужност начелника Управе за агитацију и пропаганду ЦК КПЈ. После рата је обављао низ значајних функција у земљи, био члан на заседању Генералне скупштине ОУН 1950. године и председник наше делегације 1952. године, члан југословенске делегације на Првој конференцији шефова држава или влада несврстаних земаља у Београду, септембра 1961. године и директор листа Борба.

Вељко Влаховић је умро у Женеви, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1951. године рођен је европски рекордер у скоку удаљ Ненад Стекић;
2011. године умрла је лингвиста, професор и академик Милка Ивић.