АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је редитељ Александар Петровић

На данашњи дан, 20. августа 1994. године у Паризу је умро редитељ Александар Петровић. Рођен је такође у Паризу, 14. јануара 1929. године, а студије режије започео је 1947. године на Филмској aкадемији у Прагу, али је већ наредне године, услед погоршања односа између Југославије и СССР-а, био приморан да их прекине. Завршио је потом Историју уметности на београдском филозофском факултету, а упоредо је радио на филму, прво као асистент режије, а затим и као режисер и сценариста. Први документарни филм по сопственом сценарију био му је „Лет над мочваром“, из 1957. године, који је био приказан у Кану, а од наредне године, након филма „Једини излаз“, који је снимио са Вицком Распором, почео је искључиво да режира филмове у којима је он био комплетан аутор. Године 1961. снимио је свој први дугометражни играни филм, „Двоје“, који обележава почетак модерног југословенског филма, а следеће године постао је и професор режије на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. До 1973. године Петровић је снимио још седам филмова, мећу којима су: „Три“, који је добио многобројне награде у земљи и свету, попут три Златне арене у Пули, награде у Карловим Варима, а био је и у селекцији за „Оскара“ за најбољи страни филм 1966. године; „Скупљачи перја“, који је такође добио неколико пулских „Златних арена“, те Специјалну награду у Кану, као и номинације за „Оскара“ за најбољи страни филм и „Златни глобус“; и „Биће скоро пропаст света, нек пропадне није штета“. Године 1972. снима филм по Булгаковом ремек-делу, „Мајстор и Маргарита“, који је вишеструко награђен: у Пули, на фестивалу у Венецији, као и на другим фестивалима у свету, а у Француској бива проглашен за други најбољи филм те године. Ипак, у Југославији овај филм проглашавају  антикомунистичким, и Петровић због њега пада у немилост тадашње власти и искључују га са катедре професора филмске режије на београдској Академији за филм, позориште, радио и телевизију, забрањује му се снимање, па је  принуђен да напусти земљу. Наредних година писао је сценарије за неке филмове и режирао филм по роману немачког нобеловца Хајнрика Бела, „Групни портрет са дамом“, који је био приказан у Кану, номинован за „Златну палму“ и награђен у Немачкој. Крајем седамдесетих година радио је у Београду позоришне представе и то „Мајстор и Маргарита“ у Народном позоришту, и „Псеће срце“ у Атељеу 212, а 1981. године „Авала филм“ одлучује да сними „Бановић Страхињу“, по његовом сценарију, али у режији Ватрослава Мимице. Крајем осамдесетих година почиње снимање филма о коме је дуго маштао, „Сеобе“, по чувеном роману Милоша Црњанског, а упоредо је требало да се снима и као телевизијска серија. Александар Петровић био је председник Удружења филмских радника, један од оснивача и члан Европске академије за филм и телевизију, један од оснивача и председник ФЕСТ-а, а иза себе је поред филмова оставио и књиге, те бројне текстове из области филма, књижевности и уметности уопште. Овај велики редитељ преминуо је у болници у Паризу и сахрањен је на париском гробљу Пер Лашез, а од 1995. године главна награда Фестивала ауторског филма у Београду носи његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1854. године пуштена је у рад прва железничка пруга на територији Србије и повезивала је Белу Цркву са румунским делом Баната, а коришћена је коњска вуча;
1877. године рођен је књижевни критичар и академик Јован Скерлић;
1914. године завршена је Церска битка;
1922. године рођен је архитекта, политичар и академик Богдан Богдановић;
1933. године рођен је глумац Предраг Прежа Милинковић;
1941. године рођен је Слободан Милошевић;
1943. године рођен је глумац Драган Николић;
1978. године умро је писац Миодраг Борисављевић;
2014. године умро је један од најпознатијих српских наивних сликара, Сава Стојков.

 

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

danko-popovic-2_320x160
Претходни чланак

Рођен је књижевник Данко Поповић

Cigamilenkovic
Наредни чланак

Умро је глумац Бранислав Цига Миленковић