АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је професор Лицеја, дипломата и академик Матија Бан

На данашњи дан, 14. марта 1903. године у Београду је, у осамдесет петој години живота умро професор Лицеја, дипломата и академик Матија Бан. Рођен је у Петровом Селу код Дубровника 1818. године, а у Дубровнику се и школовао, завршио гимназију, филозофске и педагошке науке, после чега је 1834. године ступио у фрањевачки ред, али га и убрзо, након две године, напустио. Радио је једно време као писар у адвокатској канцеларији и у дубровачком катастру, али је већ крајем те деценије напустио родни град и отишао на Исток. Боравио је у Цариграду, на острву Халки и у Бурси, где се по различитим школама и заводима бавио професорским послом, а и сам учио језике и стицао различита знања. Тако је 1844. године одлучио да се настани у Београду. Ту је већ следеће године постао васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића, те га је српска влада често упошљавала у дипломатским мисијама по Аустроугарској, у деловима где су живели Срби, попут Војводине, Крајине, Далмације, а ишао је и у Црну Гору. Године 1850. постао је професор француског језика на Лицеју у Београду, али је осам година потом, приликом смене династија, изгубио службу. Ипак, када је 1861. године при Министарству спољних послова установљен прес-биро, по налогу кнеза Михаила, Матија је постављен за првог старешину, те је на том положају остао до свог пензионисања 1880. године. Све то време Бан је имао и изузетно плодан књижевни рад. За више од пола века стваралаштва написао је око четрдесет хиљада стихова, неколико политичких и педагошких списа, војних расправа, небројено новинских написа, као и тринаест драма и трагедија које су остале сачуване, међу којима су Мерима, Миљенко и Добрила, Смрт Уроша V, Краљ Вукашин, Цар Лазар, Кнез Никола Зрињски, Јан Хус и друге. Матија Бан био је члан Српске краљевске академије, у периоду од 1887. године па до 1892. године и њен секретар, а данас се по њему назива један део Београда – Баново Брдо.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1776. године рођена је прва српска списатељица Еустахија Арсић;
1908. године рођен је књижевник и политичар Коча Поповић;
1932. године рођен је песник, новинар и сценариста Мирослав Антић;
1949. године рођен је историчар и академик Славенко Терзић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

16 Laza Kostic za radnim stolom (2)
Претходни чланак

Нај@Сомбор - Лаза Костић, песник и мислилац

Ернест Бошњак
Наредни чланак

Нај@Сомбор - Ернест Бошњак, пионир домаћег филма