АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је професор, књижевник и библиотекар Добросав Ружић

На данашњи дан, 13. октобра 1918. године у Крушевцу је умро професор, књижевник, библиотекар, посланик и сенатор Добросав Ружић.

Рођен је 1. јула 1854. године у Чачку, где је пошао у основну школу, коју је потом наставио у Ваљеву, да би гимназију похађао у Београду, Сремским Карловцима и Новом Саду, где је дошао у додир са Светозаром Марковићем и социјалистичким идејама.

У то време је писао сатиричне текстове у Враголану, објавио песму Магарци смо ми и потом након учествовања у ђачким демонстрацијама био избачен из школе.

Напустио је Нови Сад и после годину дана самосталног учења из књига о природним наукама, наставио школовање у Цириху. Тамо је боравио о свом трошку и упознао се са ондашњом бројном српском колонијом, коју су између осталих чинили и Драга Љочић, Мита Ракић, Пера Тодоровић и Лазар Пачу.

Студије је наставио у Минхену, али се због избијања Српско-турског рата 1876. године вратио у отаџбину. Рат је провео у Војном санитету моравско-тимочке војске, док је због болести био спречен да служи у Другом српско-турском рату.

По опоравку је наставио студије у Немачкој и докторирао у Лајпцигу, после чега се вратио у Србију и постао професор природних наука у Ужичкој гимназији. Све то време је наставио да пише и објављује сатиричне дописе и научне чланке.

Предавао је једно време и у Крагујевцу и био директор гимназије у Зајечару, да би затим као радикал због учешћа у Чебинчевој афери 1894. године и након Ивањданског атентата 1898. године био осуђен на две године затвора. Са робије је пуштен 1900. године и по одлуци Министарства просвете и црквених дела постављен да ради као библиотекар у Народној библиотеци у Београду, и мада је у престоници и живео изабрали су га из ужичког округа, те је као најмлађи сенатор обављао и секретарску дужност.

После Мајског преврата је постао прво дворски библиотекар, па министар просвете, и онда државни саветник. Био је и председник Српске књижевне задруге, председник одбора за изградњу Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, као и у Уметничком одбору Народног позоришта.

Током Првог светског рата је у Крушевцу пронашао Мирослављево јеванђеље, за које се мислило да је нестало у Мајском преврату, и предао га регенту Александру Карађорђевићу. Није се повукао са владом и војском преко Албаније, већ је остао у Крушевцу, где су га окупатори више пута хапсили и на крају спровели у логор Нежидер, одакле је због болести пуштен после годину и по дана, крајем јуна 1918. године.

Вратио се у Крушевац, где је тешко болестан и сломљен вестима о погибији ћерке и унука, као и многих пријатеља, преминуо исте јесени. Првобитно је сахрањен на крушевачком гробљу, да би касније био пренет на Ново гробље у Београду, где и данас почива у породичној гробници.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1874. године рођен је биолог, професор и академик Недељко Кошанин;
1932. године рођен је редитељ и сценариста Душан Макавејев;
1950. године основано је Позориште Бошко Буха у Београду;
1967. године умро је конструктор прве савремене ваздушне кочнице за железничка возила, Добривоје Божић;
1998. године умро је музичар Бојан Печар;
2009. године умро је композитор и професор Константин Бабић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Screenshot_1
Претходни чланак

РУЧНИ КРСТОВИ

800px-Goethe_(Stieler_1828)
Наредни чланак

Јован Петер Екерман: СА ГЕТЕОМ O СРПСКИМ ПЕСМАМА (1825)