АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је политичар и дисидент Милован Ђилас

На данашњи дан, 20. априла 1995. године у Београду је умро политичар и дисидент Милован Ђилас.

Рођен је 4. јуна 1911. године у селу Подбишће код Мојковца, а након школовања у Колашину и Беранима, где је завршио основну школу и гимназију, у Београду је студирао право и филозофију.

У то време је постао члан СКОЈ-а и убрзо члан КПЈ, те био ухапшен и осуђен на пет година затвора. Одлежао је мало мање од три године и почетком 1936. пуштен је на слободу. Наставио је да ради на комунистичкој пропаганди, 1938. године био је изабран у Централни комитет КПЈ, учествовао на Земаљској конференцији 1939, покренуо више комунистичких часописа и током Другог светског рата учествовао у НОБ-у, био одређен за опуномоћеног делегата ЦК за Црну Гору и члана Врховног штаба, уређивао је партијски лист, билтене Врховног штаба и радио на радио-станици Слободна Југославија.

После рата је учествовао на бројним интернационалним састанцима и дискусијама, те био задужен да напише одговор ЦК КПЈ на оптужбе Информбироа и 1953. године био је изабран за председника Народне скупшине ФНРЈ. Крајем исте те године и почетком наредне, у Борби и Новој мисли је објавио низ чланака који су довели до дискусија у Савезу комуниста Југославије и сазивања ванредног Пленума у јануару 1954. године, на ком је Ђилас искључен из ЦК СКЈ и удаљен са свих партијских функција. Наредног јануара је сам поднео оставку на дужност председника Народне скупштине и иступио из СКЈ, те објавио дело Нова класа и анализа комунистичког система.

Због свог антикомунистичког деловања следећих година је неколико пута био осуђиван и у затвору је провео више година. За време свог тамновања, што због тога што је ширио комунизам или што је био против, превео је три књиге Максима Горког, Изгубљени рај Џона Милтона, написао Књигу о ЊегошуРазговор са Стаљином, роман Црна Гора, као и мноштво писама која су накнадно објављена под називом Милован Ђилас: Писма из затвора.

Последњих година се највише дружио са Матијом Бећковићем, а након смрти у свом стану у Београду, сахрањен је у свом родном месту, у породичној гробници, уз православне црквене обичаје.

На згради у Палмотићевој улици, у којој је живео скоро четири деценије, данас се налази спомен-плоча.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1870. године умро је публициста и један од првих српских социјалиста Живојин Жујовић;
1887. године умро је њижевник, песник, црквени говорник и владика пакрачки Никанор Грујић;
1919. године у Београду је одржан Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, која је 1920. променила име у Комунистичка партија Југославије;
1931. године рођен је глумац Бранислав Цига Миленковић;
1952. године рођен је један од најуспешнијих европских кошаркашких тренера Божидар Маљковић;
1968. године погинуо је зоолог и академик Милутин Радовановић;
1986. године умро је географ и академик Бранислав Букуров.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

bar-50839_960_720
Претходни чланак

С. ВИНАВЕР: Кафана је литература, која не лаже

C
Наредни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ