АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је песник, лекар и академик Јован Јовановић Змај

На данашњи дан, 14. јуна 1904. године у Сремској Каменици је умро Јован Јовановић Змај.

Био је песник, преводилац, уредник књижевних и сатиричних листова, академик и лекар по професији.

Рођен је 6. децембра 1833. године у Новом Саду, а права је студирао у Пешти, Прагу и Бечу.

После тога је завршио и медицину у Пешти, те радио као лекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу. Шездесетих година XIX века је покренуо књижевни часопис Јавор и сатиричне листове Комарац и 3. Mај, чији је назив постао његов надимак.

Уметнички се развијао под утицајем народне поезије, Бранка Радичевића, немачких романтичара и Шандора Петефија, али је убрзо нашао свој израз и постао један од најпопуларнијих српских песника.

Писао је лирске, родољубиве, сатиричне песме, као и поезију за децу. Најзначајније Змајеве збирке песама су Ђулићи, стихови о  љубави и срећном породичном животу и Ђулићи увеоци, коју је написао пошто су му умрла деца, а потом и жена.

Последњих година живота се нарочито посветио стварању поезије за децу и до данас остао ненадмашан и најзначајнији српски дечији песник. Неке од његових најпознатијих песама за децу су Пачија школа, Тихо ноћи, Материна маза, Ала је леп… и друге.

Змаj  је уређивао још два сатирична листа Жижа и Стармали, а од  1880. године па до смрти је издавао дечији лист Невен, један од најзначајнијих српских  дечијих листова не само тог доба, у коме се поред осталог истакао и као творац једног од првих српских стрипова.

Преводио је са више језика, међу којима са мађарског Шандора Петефија, са руског Михаила Љермонтова и са енглеског Алфреда Тенисона.

Такође је штампао и две књиге источњачких стихова. Од 1958. године, почетком јуна се у Каменици и Новом Саду одржава смотра дечијег културног стваралаштва, која је крајем шездестих година добила назив Змајеве дечије игре.

Фестивал окупља писце, илустраторе и издаваче дечије литературе, а 1975. године је установљена и Повеља Змајевих дечијих игара.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1930. године рођен је историчар, теоретичар књижевности и академик Предраг Палавестра;
1930. године рођен је фудбалер и освајач олимпијског злата Боривоје Бора Костић;
1935. године рођен је књижевни историчар, теоретичар и критичар, приповедач и антологичар Драгиша Витошевић;
1947. године рођен је хармоникаш Љубиша Павковић;
1963. године рођен је Антоније Пушић – Рамбо Амадеус;
1979. године погинуо је књижевник Благоје Јастребић;
1986. године умро је историчар и академик Димитрије Богдановић.

Print Friendly, PDF & Email
MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Previous post

Умро је новинар Мирослав Мира Митровић

Next post

Погинуо је Сима Нешић