На данашњи дан, 10. јуна 1875. године умро је песник и доктор Јован Грчић Миленко. Рођен је 1846. или 1847. године у Черевићу, у Срему, а након основне школе у родном месту, школовао се у Петроварадину, Новом Саду, Сегедину и Пожуну, a уписао студије медицине у Бечу. Још током школских дана бавио се поезијом по ђачким дружинама, у „Слози“, „Слободи“ и „Зори“,  и објављивао песме у часописима „Даница“, „Матица“ и „Млада Србадија“. Писао је патриотске, епске и љубавне песме, док је највише домете досегао у песмама на које је најмање полагао и које је називао „простим песмама“, а у којима је у лаким и мелодичним стиховима дао непосредан доживљај природе. Романтичарски чедан и сентименталан, име Миленко је додао свом имену, по девојци Милени коју је једино волео. Поред поезије писао је и приповедачку прозу и преводио Шилера, Гетеа и Хајнеа. Сетни песник и несуђени лекар, Јован је због туберкулозе прекинуо студије у Бечу и вратио се мајци, да би убрзо и преминуо у Беочинском манастиру, не напунивши ни 28 година. Сахрањен је уз манастирску цркву, а ови стихови Јована Јовановића Змаја урезани су  на његовом споменику: „Ево ти горе, ево; којој си тол’ко пев’о – гора ти чува тело; а спомен Српство цело“.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1868. године у Кошутњаку је убијен кнез Михаило Обреновић;
1999. године завршено је НАТО бомбардовање СР Југославије.