АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је новинар Драган Бабић

На данашњи дан, 23. јула 2013. године у Врању је умро новинар Драган Бабић.

Рођен је 3. септембра 1937. године у Крушевцу, одакле је након основне школе отишао у Београд, где је завршио гимназију и студирао енглески језик и књижевност.

Иако је најпре писао за НИН и часопис Дело, већину новинарске каријере је провео у Телевизији Београд, поставши први југословенски новинар који је добио позив да ради на британском Би-Би-Сију.

Аутор је неких од најзначајнијих домаћих телевизијских емисија и серија, међу којима су Двоглед, Кино-око, То сам ја, Умјеће живљења и других, као и бројних интервјуа са светским редитељима, глумцима и глумицама, а објавио је и неколико књига.

Током деведесетих година је, услед неслагања са тадашњим режимом и оним како је његова телевизијска кућа то пратила, послат прво на принудни одмор, да би крајем те деценије добио и отказ.

Драган Бабић је сахрањен на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1839. године родио се глумац и редитељ Лаза Телечки;
1873. године рођен је лекар и пилот Владимири Алексић;
1887. године умро је лекар и педагог Ђорђе Натошевић;
1914. године Аустроугарска је упутила ултиматум Србији;
1943. године погинуо је писац надреалиста Ђорђе Јовановић;
1957. године умро је инжењер Никола Мирков;
1963. године рођен је тенисер Слободан Живојиновић;
1983. године умро је историчар уметности, ликовни критичар и професор Лазар Трифуновић;
1986. године преминуо је сликар Марко Челебоновић;
1990. године умро је новинар, публициста и преводилац Слободан Глумац;
2002. године умро је један од пионира и један од најзначајнијих домаћих стрип аутора, Ђорђе Лобачев;
2015. године умро је хемичар, профеор и академик Драгомир Виторовић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

330px-Goethe_(Stieler_1828)
Претходни чланак

Јакоб Грим: ПИСМО ГЕТЕУ (1823)

Screenshot_2
Наредни чланак

МИЛАН КАШАНИН О ИСИДОРИ СЕКУЛИЋ