АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је научник и преводилац Веселин Чајкановић

На данашњи дан, 6. августа 1946. године у Београду је умро научник и преводилац Веселин Чајкановић.

У Београду се и родио 9. априла 1881. године, а након гимназије и завршених студија класичних језика на Великој школи, усавршавао се у Немачкој, најпре у Лајпцигу, а затим и у Минхену, где је докторирао 1907. године на античким пословицама.

Наредне године постао је доцент, па ванредни а затим 1922. године и редовни професор Универзитета у Београду, на којем је руководио Катедром за класичну филологију и предавао староримску књижевност и латински језик.

На Богословском факултету предавао је упоредну историју религије, а више пута је биран и за декана Филозофског факултета. Био је и управник Српске књижевне задруге, Задужбине Николе Чупића и Друштва Светог Саве, а његовим залагањем основан је Централни каталог стручне литературе Универзитета у Београду.

У Балканским и Првом светском рату учествовао је као резервни официр, а у Бизерти је основао Штампарију српских инвалида и часопис Напредак. Научна делатност професора Чајкановића обухватала је три области: класичну филологију, као његову основну научну област, фолклористику, нарочито истраживања народних умотворина, песама и приповедака, и истраживања старе српске религије и митологије.

Објавио је више чланака у Српском књижевном гласнику у којима је популаризовао и проширивао знања читалаца о античкој књижевности. Такође је урадио Преглед историје римске књижевности са основним подацима о писцима, а први је од српских научника проучавао класичне изворе у баснама Доситеја Обрадовића и о томе 1914. године објавио дело О грчким и римским изворима Доситејевих басана.

Проучавајући народно стваралаштво Чајкановић је почео да истражује претхришћанска веровања српског народа. У то време није било поузданих извора за проучавање и реконструкцију претхришћанске религије, а као полазиште су му користиле народне умотворине и традиционална народна веровања. У својим радовима дошао је до закључка да се стара схватања временом нису губила, већ су се латентно прилагођавала новим приликама и потребама.

Захваљујући познавању класичних, али и више живих језика, Чајкановић је користећи компаративну методу и пажљиво анализирајући народне умотворине у великој мери успешно реконструисао претхришћанска веровања нашег народа.

Најзначајније дело из ове области му је О српском врховном богу из 1941. године, објављено за живота, док су бројне расправе и чланци који су објављивани у домаћој периодици између два рата приређени и објављени касније у књизи Мит и религија у Срба 1973. године.

Био је члан Српске краљевске академије и добитник многобројних мирнодопских и војних одликовања, међу којима су Орден Белог орла с мачевима, Орден Светог Саве и француски Орден Легије части.

Нова власт је у априлу 1945. године одлучила да се Чајкановић удаљи са Београдског универзитета зато што је током окупације обављао дужност декана Филозофског факултета, што је оцењено као колаборација са окупатором.

Непосредно након што је примио ту одлуку, Чајкановић се разболео и у августу наредне године преминуо.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1902. године Милан Недељковић је у Српским новинама објавио прву временску прогнозу код нас;
1903. године, у Сењском руднику, првој и најстаријој јами у земљи, почео је штрајк због лошег положаја рудара, те се  данашњи дан обележава као Дан рудара Србије;
1914. године Аустроугарска је објавила рат Русији, а Србија Немачкој;
1915. године на Сави је подигнут први српски ратни брод Јадар, чиме је званично отпочело формирање српске речне флотиле.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

СЈЗ
Претходни чланак

Грешећи – глаголски прилог садашњи

Bogdan-Gavrilovic
Наредни чланак

Умро је математичар и академик Богдан Гавриловић