На данашњи дан, 12. марта 1935. године у Њујорку је умро научник, проналазач, професор и дипломата Михајло Пупин. Рођен је 27. септембра по јулијанском, односно 9. октобра по грегоријанском календару у селу Идвор, у Банату. Након завршене основне школе у родном месту и Перлезу, и почетних разреда средње школе у Панчеву, 1872. године отишао је на школовање у Праг, које је две године касније због очеве смрти и финансијских тешкоћа морао да прекине. Тако је са својих непуних двадесет година стигао у САД, где је првих пет година, да би се издржавао, радио као физички радник, истовремено похађајући Куперову вечерњу школу и учећи енглески, грчки и латински језик. Године 1879. положио је пријемни испит на Колумбија колеџу у Њујорку и као примеран студент био ослобођен плаћања школарине, а на крају прве године добио је и две новчане награде за успех из грчког језика и математике, док се током школовања углавном издржавао држањем приватних часова и радећи физичке послове. Студије је завршио 1883. године са изузетним успехом из математике и физике, и по добијању дипломе примио је и америчко држављанство. Захваљујући стипендији коју је добио као одличан студент, отишао је затим у Британију, где је наставио школовање на Кембриџу, а онда и у Берлин, где је 1889. године докторирао из области физичке хемије. Наставничку каријеру и научну делатност започео је исте те године као наставник физичке математике у одељењу за електротехнику на Колумбија универзитету у Њујорку, где је провео наредне четири деценије. Пупин је током каријере пријавио тридесет четири патента и објавио око седамдесет техничких чланака и извештаја, а поред „Пупинових калемова“, који су вероватно његов најзначајнији проналазак и којим је решио проблем повећања домета простирања телефонских сигнала, једно од његових најзначајнијих открића је и секундарна рендгенска радијација, после чијег откривања је развио брзу методу рендгенског снимања, тако што се између објекта који се снима и фотографске плоче постави флуоресцентни екран, чиме је време експозиције са трајања од око једног часа смањено на свега неколико секунди, што је метод који се још увек примењује. Краљевина Србија именовала га је 1912. године за почасног конзула у САД, а када су САД ушле у Први светски рат Пупин је постао члан тамошњег Државног савета за истраживања и Државног саветодавног одбора за ваздухопловство, те је за овај свој рад добио посебну захвалницу америчког председника Хардинга. По завршетку рата, као изузетно призната и цењена личност, кључно је утицао на тадашњег америчког председника Вилсона да се поништи Лондонски уговор из 1915. године којим је требало да Италија, Румунија и Бугарска добију од савезника територијална проширења, и да на Париској мировној конференцији те територије ипак добије новоформирана Краљевина СХС. Године 1923. објавио је своју аутобиграфију, која се код нас појавила тек 1929. године под називом Од пашњака до научењака, и за коју је 1924. године добио Пулицерову награду. За све године живота у САД, Пупин је помагао свој завичај, Србију и Југославију и основао више фондова и друштава преко којих је донирао милионе долара, а током рата је личним средствима гарантовао испоруке хране Србији и био на челу Комитета за помоћ жртвама рата. Овај велики човек, добитник многих научних награда, признања и медаља, председник Института радио инжењера САД, председник Америчког института инжењера електротехнике, председник Америчког друштва за унапређење науке, председник Њујоршке академије наука, члан Француске академије наука, члан Српске академије наука и почасни доктор осамнаест универзитета, сахрањен је на гробљу Вудлон у Бронксу. У Београду од 1946. године постоји институт који носи његово име, један кратер на Месецу назван је по њему, физичке лабораторије Универзитета Колумбија носе његово име, на истом универзитету постоји зграда одсека за физику под именом „Пупинова лабораторија“, многе улице и школе зову се по њему, а у Америци од 1956. године додељује се Медаља Михајла Пупина.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1901. године умро је књижевник, министар правде и државни саветник, Јован Илић;
1964. године умро је сликар и академик Јован Бијелић;
1971. године рођен је атлетичар и државни рекордер у скоку увис, Драгутин Топић;
1993. године умро је сликар, историчар уметности, ликовни критичар и педагог Павле Васић;
1995. године умро је глумац Мија Алексић;
2000. године умро је кошаркаш и тренер Александар Николић, често називан и оцем југословенске кошарке;
2003.године убијен је премијер Србије Зоран Ђинђић.