АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је математичар и академик Богдан Гавриловић

На данашњи дан, 5. августа 1947. године, умро је математичар и академик Богдан Гавриловић.

Рођен је 1. јануара 1864. године у Новом Саду, где је провео детињство и младост и завршио гимназију као најбољи ученик, о чему је писао и Змај у свом листу Невен. Као питомац Текелијанума са одличним успехом је завршио студије на Филозофском факултету Универзитета у Будимпешти, на Одсеку за математику, физику и астрономију, а 1887. године одбранио је и докторску дисертацију. Након тога је боравио и усавршавао се у Немачкој, Швајцарској и Француској, а у Прагу је још као студент практиковао гимнастику и мачевање.

У Београд је дошао 1887. године и ту остао до краја своје каријере. Предавао је на Великој школи, а доцније када је трансформисана и на Београдском универзитету. Сматра се да је заједно са Михаилом Петровићем поставио темељ наше математичке школе, а на њихов позив из Беча је дошао и Милутин Миланковић, који је предавао  примењену математику. Поред професорског рада, Гавриловић је у више наврата постављан и за ректора Београдског универзитета.

Био је редовни члан Српске краљевске академије, њен председник у једном периоду и дописни члан Југословенске Академије знаности и умјетности у Загребу. Поред тога, био је члан и у иностраним друштвима као што су Circolo matematico di Palermo и Dr hon. Causa у Атини.

Када је 1939. године основан Институт Никола Тесла, постао је његов директор, а 1946. је био један од оснивача Математичког института у Београду. Библиотеку Математичког семинара, о којој су у прво време рачуна водили он и Михаило Петровић, основао је 1894. године. Библиотека је располагала великим фондом књига, часописа, монографија и остале математичке литературе. Скоро пола века она је користила генерацијама математичара, да би је октобра 1944. године Немци у повлачењу спалили.

Током живота објавио је мноштво научних радова, а најзначајнија дела су му: Аналитична геометрија тачке, праве, круга и коничних пресека из 1896. године и Теорија детерминаната из 1899.

У пензију је отишао 1929. године, али је аналитичку геометрију на Техничком факултету предавао све до 1941. године.

Преминуо је у Новом Саду, а сахрањен је у Београду.

Његова биста налази се у холу Математичког института САНУ.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1716. године аустријски принц Еуген Савојски је у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци под командом Дамада Али паше, а годину дана касније освојио је и Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739. године;
1926. године основан је Архив Војводине;
1954. године рођен је књижевник Драган Лакићевић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Veselin_Cajkanovic
Претходни чланак

Умро је научник и преводилац Веселин Чајкановић

Митрофан
Наредни чланак

МИСАО ДАНА