Na današnji dan, 18. jula 1876. godine u Beogradu je umro lekar, bibliotekar i muzeolog Janko Šafarik. Rođen je 14. novembra u mađarskom mestu Kiškereš, a po nacionalnosti je bio Slovak. Posle osnovne škole koju je završio u rodnom mestu, išao je u nemačku školu i gimnaziju u Novom Sadu, i tu se upoznao sa srpskim jezikom, istorijom i kulturom. Studirao je potom filozofske i pravne nauke u Bratislavi, pa medicinu u Pešti i Beču, gde je 1838. godine dilomirao. Živeo je i radio zatim u Pragu i Pešti, da bi se 1840. godine vratio u Novi Sad kao gradski lekar i saradnik „Letopisa Matice srpske“. Godine 1843. postavljen je za profesora fizike na beogradskom Liceju, a u jednom periodu je bio i profesor istorije, kao i rektor Liceja. Postao je član Društva srpske slovesnosti i bio njegov potpredsednik, proputovao je Srbiju ispitujući i opisujući srednjovekovne manastire, gradove, tvrđave, spomenike, knjige, rukopise, bavio se numizmatikom i pokrenuo arheološka istraživanja na mnogim mestima. Sa Sterijom Popovićem i Grubarovićem sastavio je „Spisak stvari Muzeumu Srbskom prinadležeći“, što je bio prvi muzejski inventar u Srbiji, te je potom bio rukovodilac Narodnog muzeja i bibliotekar Narodne biblioteke, a po njegovom predlogu odlučeno je da se o državnom trošku šalje stručno osoblje u južnoslovenske krajeve, naročito u Makedoniju i „Staru Srbiju“ i da se tamo otkupljuju stari rukopisi. U junu 1862. godine, s početkom oružanog sukoba između Srba i Turaka, Šafarik je hitno preneo muzejsku zbirku na bezbedno mesto, što predstavlja prvi primer zaštite fondova u ratnim okolnostima. Takođe je priredio i prvu muzejsku postavku, koja je povremeno bila otvorena za publiku, a tokom njegovog vremena sistematizovane su i zbirke muzeja. Tokom života višestruko je odlikovan, a neka od odlikovanja su i ruski orden „Svete Ane“ drugog stepena i pruski orden „Kraljevske krune“ drugog reda. Pore toga što je bio u Društvu srpske slovesnosti. bio je i član JAZU, Arheološkog društva, Društva za prirodne nauke i Društva ruskih lekara u Moskvi. Janko Šafarik preminuo je u svojoj kući na Vračaru i sahranjen je u Beogradu, a njegovo ime danas nose ulice u većini naših gradova.

Od važnih događaja vezanih za Srbiju na ovaj dan izdvajamo još:

1859. godine počela je izgradnja Terazijske česme u Beogradu;
1895. godine u Sremskim Karlovcima je objavljen prvi broj nedeljnog lista Brankovo kolo;
1994. godine umro je filmski reditelj i scenarista Predrag Golubović.