На данашњи дан, 18. јула 1876. године у Београду је умро лекар, библиотекар и музеолог Јанко Шафарик. Рођен је 14. новембра у мађарском месту Кишкереш, а по националности је био Словак. После основне школе коју је завршио у родном месту, ишао је у немачку школу и гимназију у Новом Саду, и ту се упознао са српским језиком, историјом и културом. Студирао је потом филозофске и правне науке у Братислави, па медицину у Пешти и Бечу, где је 1838. године диломирао. Живео је и радио затим у Прагу и Пешти, да би се 1840. године вратио у Нови Сад као градски лекар и сарадник „Летописа Матице српске“. Године 1843. постављен је за професора физике на београдском Лицеју, а у једном периоду је био и професор историје, као и ректор Лицеја. Постао је члан Друштва српске словесности и био његов потпредседник, пропутовао је Србију испитујући и описујући средњовековне манастире, градове, тврђаве, споменике, књиге, рукописе, бавио се нумизматиком и покренуо археолошка истраживања на многим местима. Са Стеријом Поповићем и Грубаровићем саставио је „Списак ствари Музеуму Србском принадлежећи“, што је био први музејски инвентар у Србији, те је потом био руководилац Народног музеја и библиотекар Народне библиотеке, а по његовом предлогу одлучено је да се о државном трошку шаље стручно особље у јужнословенске крајеве, нарочито у Македонију и „Стару Србију“ и да се тамо откупљују стари рукописи. У јуну 1862. године, с почетком оружаног сукоба између Срба и Турака, Шафарик је хитно пренео музејску збирку на безбедно место, што представља први пример заштите фондова у ратним околностима. Такође је приредио и прву музејску поставку, која је повремено била отворена за публику, а током његовог времена систематизоване су и збирке музеја. Током живота вишеструко је одликован, а нека од одликовања су и руски орден „Свете Ане“ другог степена и пруски орден „Краљевске круне“ другог реда. Поре тога што је био у Друштву српске словесности. био је и члан ЈАЗУ, Археолошког друштва, Друштва за природне науке и Друштва руских лекара у Москви. Јанко Шафарик преминуо је у својој кући на Врачару и сахрањен је у Београду, а његово име данас носе улице у већини наших градова.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1859. године почела је изградња Теразијске чесме у Београду;
1895. године у Сремским Карловцима је објављен први број недељног листа Бранково коло;
1994. године умро је филмски редитељ и сценариста Предраг Голубовић.