На данашњи дан, 24. септембра 1224. године умро је српски краљ Стефан Првовенчани. Рођен је 1166. године, и био је средњи син родоначелника династије Немањића, Стефана Немање. По очевој жељи, на државном сабору 1196. године, наследио је престо, кад се овај замонашио и прво повукао у Студеницу , па потом на Свету Гору. Како је то било мимо права примогенитуре, старији брат Вукан се са тим није мирио, али није ни започињао никакав сукоб док је отац Немања био жив. Међутим, након његове смрти, почетком 1200. године, и ствари у Србији почињу да се закувавају. Оба брата се обраћају папи, а Стефан по први пут тражи краљевску круну и раздваја се од своје жене Евдокије, ћерке византиској цара, због њеног наводног неверства, а вероватно више због тога да би се приближио Западу и спречио напад Угaрске. Ипак, и Вукан и угарски краљ су се успротивили давању круне Стефану, па су 1202. године напали Србију. Стефан је био збачен са престола и уточиште је нашао у Бугарској, што му је већ 1204. године, услед измењених историјских околности, омогућило да поново овлада Србијом, док се Вукан вратио да управља Зетом. Браћа су се измирила неколико година касније над моштима свога оца, које је најмлађи брат Сава пренео из Хиландара у Студеницу. Како би ојачао своје везе са Западом, Стефан се поново оженио, овај пут Аном Дандоло, ћерком чувеног млетачког дужда Енрика Дандола, једног од главних вођа Четвртог крсташког похода, који је резултирао падом Цариграда. Коначно је папа Хонорије III послао своје легате са круном Стефану Немањићу и он је крунисан за краља, те је тако Србија постала последња земља у Европи која је проглашена за краљевство, све до почетка XVIII века. Постоје такође приче и описи да је након тога и Свети Сава обавио још једно крунисање истом круном у Жичи, но било како било, Стефан је након примања круне постао познат као Првовенчани. За његове владавине Сава је издејствовао  аутокефалност српске цркве и постао први српски архиепископ и уз Жичу основао још 10 епархија. Последњих година живота Стефан је био лошег здравља, а пред смрт се замонашио и узео име Симон, док га је на престолу заменио син, из првог брака са византијском принцезом Евдокијом, Радослав. Краљ Стефан Првовенчани сахрањен је у манастиру Студеници, где се његове мошти и данас налазе, иако су током минулих векова много пута мењале место. Прво су, мало након сахране, пренете у његову задужбину – манастир Жичу, када је почивши краљ и проглашен светим, да би убрзо после тога, због најезде Монгола, биле пренете у манастир Сопоћане, па потом и у многе друге манастире да би биле сачуване током тешких времена кроз која је српски народ пролазио, а манастир Враћевшница и манастир Фенек, само су неки од оних који су чували тело овог светог краља.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1863. године Лицеј је трансформисан у Велику школу и пресељен у палату Мише Анастасијевића;
1914. године умро је архитекта Димитрије Т. Леко;
1941. године партизани су у Другом светском рату заузели Ужице, које је потом постало седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра исте године, када су га поново заузели Немци;
1953. године рођен је глумац, сценариста и редитељ Радош Бајић;
1977. године репрезентација Југославије у кошарци постала је трећи пут шампион Европе, победивши у финалу у Лијежу репрезентацију СССР-а са 74:61.