На данашњи дан, 2. јула 1992. године у Лондону је умро књижевник, сценариста, драматург и академик Борислав Пекић. Рођен је 4. фебруара 1930. године у Подгорици, а пошто му је отац био високи државни чиновник, породица се често селила, те их је почетак Другог светског рата у нашој земљи затекао на Цетињу, одакле су их италијанске власти протерале за Србију. Током рата је живео у Баваништу, у Банату, да би се 1945. године доселио у Београд, где је 1948. године матурирао у Трећој мушкој гимназији. Убрзо после тога је ухапшен и као припадник илегалне студентске организације осуђен на петнаест година робије са принудним радом. Помилован је 1953. године, након чега је уписао експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду, а упоредо са тим радио је и на неколико романа. Први од њих, Време чуда, објавио је 1965. године, да би потом уследили Ходочашће Арсенија Његована, Одбрана и последњи дани, Златно руно, Беснило и друга дела. Крајем шездесетих година био је уредник „Књижевних новина“, а 1971. године емигрирао је у Лондон. Бавио се такође и писањем радио и позоришних драма, а једна од најпознатијих му је била Цинцари или Корешпонденција, која је имала стотине извођења у Атељеу 212. Написао је и десетине филмских сценарија, међу којима је и Паскаљевићев филм Време чуда, који нас је представљао на Канском фестивалу 1991. године. Борислав Пекић је био и један од оних који су 1989. године обновили рад Демократске странке,  био је и дописни члан САНУ, а за свој рад добио је и велики број награда и признања, попут  НИН-ове награде, Награде Стеријиног позорја, Награде удружења издавача, Годишње награде Удружења књижевника Србије за сабрана дела, Његошеве награде, Награде Задужбине Јакова Игњатовића, Ордена заслуга за народ са сребрном звездом за допринос у културном стваралаштву,  а постхумно му је додељен  Краљевски орден  двоглавог белог орла првог степена.  Преминуо је у шездесет трећој години од рака плућа, и након кремације у Лондону, урна са његовим пепелом пренета је у Алеју заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Године 1993. основан је Фонд „Борислав Пекић“, чији је циљ промоција и публиковање његових дела, старање o пишчевој заоставштини, као и пројекти „Борислав Пекић нашој деци“ и годишња додела награде „Борислав Пекић“ за књижевна дела у настајању. Једна основна школа у Београду названа је по њему, као и улица на Врачару, а марта ове године откривен је и споменик овом великом писцу на Цветном тргу у Београду.             

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1884. године почела је са радом Народна банка Србије;
1995. године кошаркашка репрезентације тадашње Југославије постала је шампион Европе, на првом такмичењу на коме јој је било дозвољено да се такмичи након укидања санкција;
2011. године умрла је глумица Оливера Марковић.