На данашњи дан, 23. јуна 2007. године у Београду је умро књижевник, редитељ и академик Павле Угринов. Рођен је 15. априла 1926. године, као Василије Поповић, у Молу. Школовао се у Сенти и Зрењанину, а после рата је у првој генерацији дипломирао на Академији за позориште и филм у Београду, на Одсеку за режију. Поред рада у позориштима био је запослен као уредник и драматург у Радио Београду, а од оснивања Телевизије Београд био је и уредник драмског и серијског програма. Један је од оснивача Атељеа 212, где је режирао антологијску и историјску представу „Чекајући Годоа“ Самјуела Бекета, којом је то позориште отворено. Прве књижевне радове објављивао је потписујући се псеудонимом Павле Угринов. Написао је више од двадесет књига романа, есеја, приповедака, студија, критика и драма, попут дела: Ђачка запевка, Одлазак у зору, Елементи, Фасцинације, Задат живот, Царство земаљско, Отац и син, Топле педесете, Љубав и доброта, Ван света, Без љубави и друге, а као истакнути интелектуалац био је и на бројним функцијама у култури, те члан Главног одбора Стеријиног позорја, Савета Музеја савремене уметности, Савета БИТЕФ- а, Издавачког савета “Нолита“ и Програмског савета РТВ Београд. Био је председник Савета Летописа Матице српске и стални члан-сарадник те установе, као и редовни члан САНУ, док је за свој рад добио бројне награде и признања, међу којима су „Бранкова награда“, НИН-ова награда, Октобарска награда града Београда, „Нолитова награда“, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима и Орден Републике са сребрним венцем. Павле Угринов сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1910. године рођен је психолог и професор Никола Рот;
1993. године отворен је Театар Култ, у Београду.