На данашњи дан, 30. јула 1988. године у Београду је умро књижевник, критичар, преводилац и професор Рашко Димитријевић. Рођен 15. марта 1898. године, у једној од најугледнијих београдских породица, на студије медицине отишао је у Француску, али их је због болести прекинуо, вратио се у родни град и посветио се студијама књижевности. Постао је потом професор на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду, а био је и одличан пијаниста, диригент и беседник, те се и данас памте његова јавна предавања која су почела давне 1926. године у земунској Грађанској читаоници и трајала до 1977. године. У том раздобљу дужем од пола века одржао је више од 500 јавних предавања широм Југославије, и на најразличитијим местима, на којима је поред књижевности говорио и о музици, алпинизму и другим темама које су га занимале и којима се бавио, док је о његовом професорском раду написано више књига од стране његових бивших студената. Рашко Димитријевић преминуо је у својој кући у центру Београда, а пре неколико година на зграду у којој је живео постављена је спомен-плоча.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1813. године, бранећи Неготин, погинуо је Хајдук Вељко Петровић, јунак Првог српског устанка;
1839. године указом Краљевског намесништва постављен је први шеф српског санитета, др Емерих Линденмајер, и зато се овај дан обележава као Дан Санитетске службе Војске Србије;
1894. године рођен је књижевник Боривоје Јевтић;
1938. године рођен је композитор Зоран Христић.