АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је књижевник и један од оснивача Матице српске Јован Хаџић

На данашњи дан, 4. маја 1869. године, у Новом Саду је умро књижевник Јован Хаџић.

Рођен је 19. септембра 1799. године у Сомбору, и потицао је из богате и угледне породице.

Основну школу је завршио на српском језику, после чега је учио једногодишњу немачку школу у Сремским Карловцима. Након гимназије је студирао филозофију и права у Пешти, и још током студија показивао интересовање за антику и старогрчки језик, као и за римско право.

У то време је почео и са писањем поезије под псеудонимом Милош Светић. Студије је наставио у Бечу, где је 1826. године стекао звање доктора права. У Србију је дошао 1837, као један од водећих правника и политички противник кнеза Милоша. Био је значајна личност и у културном животу.

Један је од оснивача Матице српске, уредник Летописа и у почетку сарадник Вука Караџића, са којим је касније дошао у сукоб око схватања књижевног језика. Његов књижевни и научни рад је обиман, те се поред права бавио и поезијом, превођењем, историјом и филологијом.

Као ученик Лукијана Мушицког, он је на прелазу са старог класицизма ка новијим песничким стремљењима чији су подстицаји допирали из немачке књижевности и наше народне поезије.

Писао је оде у славу истакнутих савременика, родољубиве, дидактичке песме, и показивао велико интересовање за политичку и епску поезију. Сматра се претходником како Змаја, тако и Радичевића. Преводио је дела античке и модерне класичне традиције попут Хомера, Вергилија, Хорација, Шилера, Гетеа и других, а превео је и делове Илијаде у десетерцу.

Постао је један од најистакнутијих противника Вукове језичке реформе, а сукоб се завршио интервенцијом Ђуре Даничића, који је у свом делу Рат за српски језик и правопис дао аргументе против писања старом азбуком и правописом, а такође истакао и Хаџићеву нестручност у филологији.

Он је ипак до краја живота наставио да користи старо писмо и да се противи реформи, што је вероватно и утицало на касније негативно гледање на њега и његов рад, иако му је утицај и значај у српској књижевности XIX века неспоран.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1872. године основано је Српско лекарско друштво;
1930. године рођен је фудбалер, тренер и функционер Миљан Миљанић;
1980. године умро је председник СФРЈ Јосип Броз Тито;
2005. године умрла је певачица ромске музике Вида Павловић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Претходни чланак

Рођен је сниматељ Милорад Марковић

PetarKonjovicA
Наредни чланак

Рођен је композитор Петар Коњовић