На данашњи дан, 26. јуна 1905. године умро је књижевник Јанко Веселиновић. Рођен је 13. маја 1862. године у Салашу Црнобарском, у Мачви. Основну школу завршио је у Глоговцу, после чега се школовао у Шапцу и Београду, и мада школовање није завршио, са непуних осамнаест година постао је учитељ у Мачви. Године 1893. стигао је у Београд и затим радио као новинар, уредник више листова, коректор Државне штампарије и драматург Народног позоришта. Читајући приповетке, и сам је почео  да их пише још док је  био сеоски учитељ, али у својим првим покушајима да му их неки лист штампа није наишао на разумевање. Приповетке му је тек 1886. године објавио „Шабачки гласник“, а како су наишле на добре коментаре, Јанко је охрабрен наставио са писањем. У свом стваралаштву првенствено је приказивао село, чему је прилазио с много љубави, идеализујући патријархални породични живот, заједницу и људе. Нека од његових најпознатијих дела су романи Хајдук Станко, Јунак наших дана и Борци, збирке приповедака Слике из сеоског живота, Од срца срцу, Рајске душе, Зелени вајати, Мале приче, Сељанка и друге, а такође је написао и неке позоришне комаде. Јанко Веселиновић  је умро од туберкулозе, у Глоговцу, са непуне 43 године, а данас се по њему зову многе школе, улице, библиотеке и друге установе културе у нашој земљи.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1871. године умрла је песникиња Драга Димитријевић-Дејановић;
1933. године рођен је књижевник и новинар Радивој Раша Попов;
1912. године умро је историчар и академик Милош Благојевић.