На данашњи дан, 30. јуна 2001. године у Новом саду је умро књижевник и академик Бошко Петровић. Рођен је 7. јануара 1915. године у месту Орадеа Маре у Румунији, одрастао је у Моровићу, а школовао се у Новом Саду и Београду. За време рата био је заробљен и одведен у немачки логор, да би се после рата настанио у Новом Саду. Радио је у Издавачком предузећу “Будућност“, затим у Издавачком предузећу Матице српске, једно време као директор а затим као главни уредник, све до пензионисања 1981. године. У различитим периодима био је члан уредништва Летописа Матице српске, главни и одговорни уредник Летописа Матице српске, секретар Матице српске, председник Матице српске и дугогодишњи члан Управног одбора Српске књижевне задруге. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1974. године, а за редовног 1981. године. Књижевним радом се почео бавити још у гимназијским данима, када је објавио своје прве песме, а осим песама писао је приповетке, романе, есеје о књижевности и уметности, позоришне критике и преводио је са немачког језика, посебно књиге Томаса Мана, Ремарка и Рилкеа. Нека од његових најпознатијих дела су: Земља и море, Лагано промичу облаци, Руј, Разговор о тајнама, Дневник немачког војника, Долазак на крај лета, Дан међу сликама и друга.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1853. године у Бечу је преминуо српски романтичарски песник Бранко Радичевић;
1876. године Србија je објавилa рат Турској;
1912. године почео је Други балкански рат;
1929. године рођен је српски позоришни, филмски и ТВ глумац Властимир Ђуза Стојиљковић;
1938. године умро је српски песник, дипломата и академик Милан Ракић.