АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је један од вођа радничког покрета у Србији, Душан Поповић

На данашњи дан, 8. новембра 1918. године у Лондону је умро новинар, публициста, политичар и један од вођа радничког покрета у Србији Душан Поповић.

Рођен је 6. јануара 1885. године у селу Волујак, данас делу Јагодине, у којој је завршио основну школу и почео гимназију, потом настављену у Ужицу и Београду, у ком је затим уписао Правни факултет.

Социјалистичком покрету је пришао под утицајем Димитрија Туцовића, током школовања у Ужицу, те постао велики борац за права радника. Године 1905. је приступио Српској социјалдемократској странци и постао сарадник Радничких новина, а три године касније и главни уредник.

Био је предавач на партијској школи у Београду, секретар Главне партијске управе и са Туцовићем покретач листа Борба, који је излазио од 1910. до 1914. године.

Пред крај Првог светског рата је, 1917. године, емигрирао из Србије и преко Шведске стигао до Лондона, где је следеће године изненада умро.

Душан Поповић је првобитно и сахрањен у Лондону, а његови посмртни остаци су 1959. пренети у Београд и сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1805. године ослобођено је Смедерево у Првом српском устанку;
1827. године рођен је правник, државник и дипломата Јеврем Грујић;
1888. године рођен је математичар, филозоф и политичар Сима Марковић;
1900. године рођен је композитор, диригент и академик Михаило Вукдраговић;
1917. године преминуо је књижевник и песник Милутин Бојић;
1937. године рођен је фудбалер и тренер, друга Звездина звезда Драгослав Шекуларац;
1938. године рођен је композитор, певач и водитељ Миња Субота;
2001. године преминула је глумица Радмила Савићевић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

СЈЗ
Претходни чланак

ЗАШТО СЕ КАЖЕ „НАЏАК-БАБА”

330px-Konstantin_Bodin
Наредни чланак

БОДИН (1081–1101)