АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је један од првих српских виртуоза на виолини Драгомир Кранчевић

На данашњи дан, 19. маја 1929. године у Бечу је умро један од првих српских виртуоза на виолини Драгомир Кранчевић.

Рођен је 4. октобра 1847. године у Панчеву, где је још током основне школе показивао таленат за музику, па га је отац послао на даље школовање у Беч.

Тамо је учио виолину и клавир, и упознао ондашће највеће музичаре. Са четранест година је наступио у великој Ритерској дворани, а у петнаестој је стигао до славног Музикферајна, у коме је касније наступао више пута.

Такође је држао концерте и у родном Панчеву. Често је приходима помагао српским црквама, болницама, позориштима, а приликом проглашења кнеза Милана Обреновића пунолетним, изводио је Паганинијеве и своје композиције на свечаном концерту који је приредило Београдско певачко друштво.

Иако је имао позив да остане на Бечком конзерваторијуму као професор виолине, он је то одбио, и отишао је 1873. године у Будимпешту да буде виолиниста у тамошњој Опери, да би убрзо постао први концертмајстор, и ту остао све до пензије 1901. године. Продао је тада своју Страдиваријусову виолину и вратио се у Беч, где је тихо и далеко од јавности умро скоро тридесет година касније.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1890. године рођен је сликар, графичар и један од твораца савремене југословенске карикатуре Петар Пјер Крижанић;
1892. године рођен је песник, драмски писац и књижевни критичар Милутин Бојић;
1898. године рођена је етномузиколог Даница Јанковић;
1909. године рођен је књижевник и лингвиста Ђорђе Костић;
1969. године представа Коса је премијерно изведена у Београду;
1976. године умро је сликар и академик Боривоје Стевановић;
2006. године умро је професор и академик Владимир Пантић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Screenshot_1
Претходни чланак

КАРАЂОРЂЕ: Ко уради ово ‒ даћу му шта затражи

Screenshot_1
Наредни чланак

КАФАНА „ЗЛАТАН ШАРАН”