ЉудиНа данашњи дан

Умро је један од наших највећих задужбинара – Илија Милосављевић Коларац

На данашњи дан, 18. октобра (по грегоријанском, а 6. октобра по јулијанском календару), у Београду је умро трговац и један од наших највећих задужбинара, Илија Милосављевић Коларац. Родио се 1800. године у селу Колари, код Смедерева, по чему је касније добио и надимак. У свом селу је ишао у основну школу, а потом је у Вршцу радио у трговини и учио трговачки посао. Године 1817. дошао је у Београд, где се запослио као калфа радећи за друге трговце, а десетак година касније и оженио се ћерком једног од њих, и тако постао зет трговцу Милутину Радовановићу. Отворио је сопствену радњу у данашњој Дубровачкој улици, али је недуго затим отишао из Београда за Панчево и започео трговину житарицама и свињама, од чега се и обогатио. Заједно са супругом постао је члан Матице српске и почео да даје новац за штампање књига. Након њене смрти и сахране у Београду, и сам Илија се 1856. године вратио у главни град, где се бавио трговином сољу и шалитром, а улагао је и у руднике. У Београду је купио земљиште испод некадашње Варош капије, у данашњој Поп Лукиној улици где је саградио једну кућу, а још једну је подигао код Стамбол капије, на данашњем Тргу Републике. Године 1857, са Томом Вучићем основао је један фонд за помињање погинуих у борбама за ослобођење од турске власти. Четири године касније, на позив Светозара Милетића дао је средства за оснивање Српске правне академије у Новом Саду, којима је управљала Матица српска. Исте године основао је и „Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца“, мада је и пре тога помагао књижевницима да објављују своја дела. Ипак, да би то било организовано и систематично, одлучио је да од својих прихода годишње издваја 100 дуката за подршку књижевности и објављивање дела на српском језику, а тестаментом је оставио и 10 000 дуката за Фонд, чији је Одбор био овлашћен да поред издавања и штампања књига, издаје и уџбенике и поклања их сиромашним ученицима, с тим што су књиге морале бити штампане ћирилицом. Такође је нагласио да средства треба да буду доступна, не само Србима у Кнежевини, већ и онима који су преко. Председник Одбора тог фонда постао је Коста Цукић, секретар Љубомир Ненадовић, а чланови Панта Јовановић, Емилијан Јосимовић, Милоје Лешјанин, Димитрије Матић и Јосиф Панчић. Тестаментом је и сав свој иметак оставио српском народу у циљу ширења науке и културе, а од његовог имања требало је основати фонд за подизање српског универзитета, са називом „Универзитет Илије М. Коларца“. Године 1878. Илија је оптужен и осуђен за велеиздају због наводног учешћа у Тополској побуни. У затвору је провео неколико месеци, а потом био помилован. Ипак, то је за њега било погубно, јер се са својих скоро осамдесет година из затвора вратио сломљен и болестан, те је убрзо потом, исте године, и преминуо у својој кући на Стамбол капији. Гроб Илије Милосављевића Коларца налази се у Алеји великана на београдском Новом Гробљу.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1856. године рођен је геолог и академик Јован Жујовић;
1910. године рођен је музиколог, композитор и диригент Војислав Вучковић;
1955. године у крагујевачкој „Застави“ почела је прозводња популарног „фиће“;
1991. године Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Борислав Милосаввњевић Михиз
Претходни чланак

На данашњи дан рођен је Борислав Михајловић Михиз

emilijan
Наредни чланак

На данашњи дан је донет први урбанистички план Београда