На данашњи дан, 13. јула 1859. године у Београду је умро устаник, војвода, уставобранитељ и један од најмоћнијих људи Србије XIX века Тома Вучић Перишић.

Рођен је 1787. или 1788. године у Баричу, док је породица била на путу за Срем, мада су се већ три године потом вратили у Србију и настанили у гружанском селу Вучковица. На рођењу је добио има Тома, а Вучић му је додато јер је био болешљиво дете, док се Перишић презивао по оцу Периши.

Учествовао је и истакао се у оба српска устанка, те био један од најважнијих људи како Карађорђа, тако и Милоша Обреновића. Он је 1817. године Вујици Вулићевићу пренео поверљиво Милошево наређење да се убије Карађорђе и потом био дуго година у његовој служби, гушио буне и обављао различите функције, те се обогатио трговином сољу. Приметивши да му Тома може постати претња, Милош га је селио из места у место, а једно време је по сопственој жељи провео у Влашкој.

По повратку у Србију је почео да буни народ против кнеза Милоша, а по доношењу Турског устава из 1838. године именован је за једног од чланова Савета, поставши тако главни Милошев противник. Након његове абдикације, наставио је своју делатност у ограничавању власти и противљењу и кнезу Михаилу, кога је такође присилио на абдикацију три године касније, када је имао прилику да се и сам прогласи за кнеза. Но, он своју позицију и омиљеност у народу није искористио, већ је на власт довео Александра Карађорђевића. Био је потом приморан да, пред руским захтевима, поново напусти Србију, у коју се вратио 1844. године и по налогу кнеза, брутално и крваво, угушио буну обреновићеваца у Мачви, захваљујући чему је добио титулу кабинетског саветника и тако и званично постао други човек у држави. Убрзо је постао противник и кнеза Александра, али на Петровској скупштини 1848. године у Крагујевцу, када је имао подршку скупштинара и уз велики број својих присталица, по други пут није искористио прилику, и није збацио кнеза, него се задовољио испуњењем својих захтева и сменом оних саветника који су му се противили. Иако победник у том сукобу, кнез је после тога успео све више да га изолује и 1852. године пензионише.

После Тенкине завере, једно време је провео у иностранству, и када се вратио у Србију, кнез га је 1858. године под притиском поставио за председника Савета. Крајем године је на Светоандрејској скупштини допринео паду и кнеза Александра са власти, али није успео у намери да спречи Милошев поновни долазак на престо.

Повукао се у своју кућу у Београду, али је по налогу кнеза Милоша ухапшен и затворен. Из затвора је болестан пребачен у Војну болницу, где је највероватније, по кнежевом налогу, отрован.

Тома Вучић Перишић сахрањен је на палилулском гробљу на Ташмајдану, скоро тајно, без почасти и у присуству само неколико људи, а због Милошевог страха и од њега мртвог, крај гроба му је дан и ноћ стајала стража.

Посмртни остаци су му 1904. године пренети у Гружу, у гробницу цркве у Закути, коју је као своју задужбину подигао након што је пренео Милошеву наредбу за Карађорђево убиство.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1842. године рођен је српски генерал, управник Војне академије и министар војске Милован С. Павловић;
1878. године, завршен је Берлински конгрес;
1930. године у главном граду Уругваја, Монтевидеу почело је прво Светско првенство у фудбалу, на којем је учествовала и репрезентација тадашње Југославије;
1953. године рођен је музичар Оливер Мандић;
1968. године догодио се терористички напад у биоскопу „20.октобар“ у Београду;
2006. године умро је џез-пијаниста, композитор и диригент Бора Роковић.